Србија и Балкан
Дуго путовање у "Јевропу": Србија јача тим за преговоре са ЕУ, а Брисел све више стиска око КиМ
У већ велики тим који се бави путом у Европу Влада додала још једно координационо тело. Да се данас распише референдум, грађани не би подржали улазак у ЕУ, каже за РТ Балкан Душан Пророковић
Пут ка Европској унији Србија гази од петооктобарских промена. За скоро четврт века нисмо далеко одмакли. У том периоду, од поруке да ћемо, када уђемо у ЕУ сви живети као Немци, дошло се дотле да нам је практично испостављен услов "Косово или ЕУ". А и Немци, одавно више нису Немци, у економском смислу.
И поред тога, што смо последњи корачић ка ЕУ, направили пре три године, када нам је отворен кластер "Зелена агенда и одржива повезаност" у нашој земљи се машинерија бави евроинтеграцијама. Ту су Министарство за европске интеграције, одбори, разни тимови по министарствима, а Влада је пре два дана донела и Одлуку о оснивању Координационог тела за процес приступања Србије Европској унији.
Предложеним решењима, саопштено је из Владе, "иновирана је и на целовитији и јаснији начин успостављена структура и дефинисани су задаци". Биће основан и тим за подршку преговорима.
Док ми после 25 година опет дефинишемо задатке, из ЕУ су чак одустали и од игре датумима. Помињала се 2010. 2015. 2025.година... У Поглавље 35 које се бави "осталим пословима" сада је убачен Охридски споразум као услов за приступање и Брисел нам је још једном залупио врата ЕУ, али ми и даље не одустајемо од куцања на иста.
Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић каже за РТ Балкан да "преговори имају своју динамику, непрестано се одвијају, процес евроинтеграција тече без обзира што кластери нису отворени, ми инкорпорирамо европске норме у наше законодавство и из године у годину постајемо све зависнији на том формалном плану од Европске уније".
"Да ли ће интеграције резултирати отварањем кластера или евентуалним пријемом, то су у великој мери политичке одлуке. Како је време протицало, тако су и преговори добијали нова правила и садржину. На почетку преговора када је усвојена Декларација о европским интеграцијама у Народној скупштини није било тзв. републике Косово, није услова који се сада испољавају. Охридски споразум је постао саставни део процеса и онај потоњи о имплементацији. Један усмени договор између Вучића, Куртија и Бореља постао је део наших евроинтеграција. Не знам како то може, је ЕУ тврдо инсистира на формалним принципима. Дакле, нешто што је усмено договорено, што чак није ни потписано, а камоли ратификовано у Народној скупштини, постало је део европских интеграција. И потпуно је јасно да ми без де факто признања Косова не можемо завршити своје евроинтеграције", истиче Пророковић.
На питање чему толики европски тим у нашој земљи ако је на столу услов "Косово или ЕУ", одговара да je то политичко питање и о њему треба расправљати и одлучити да ли је нама стратешко опредељење ЕУ са таквим условом или није, имамо ли амбицију да испуњавамо такав услов или немамо".
"Ако немамо онда нам ЕУ не може бити стратешки циљ у пуном смислу те речи, онда са њом морамо регулисати односе на неки другачији начин. Овако, како сада стоји у формалном смислу посматрајући усвојене стратегије, законе, одлуке које Влада доноси ми јесмо на европском путу", сматра Пророковић.
У међувремену, истраживања показују да подршка Европској унији, у јавном мњењу опада. Тек 40 одсто грађана би се у овом тренутку изјаснили за улазак Србије у ЕУ.
Пророковић подсећа да је Молдавија земља у којој је била најизраженија подршка ЕУ, а последњи референдум је показао да не постоји натполовична већина становника који су за улазак у ЕУ.
"Европска унија се суочава са дефицитом демократије и дефицитом легитимитета. Копни подршка евроинтеграцијама свуда. Не може се процес евроинтеграција гледати само са формалне стране. Они се сви праве да се ништа не дешава, као комунисти 80 - тих година, настављају те формалне процедуре, везују нас за себе. Да ли је демократија примена Охридског споразума? Како један усмени споразум може да буде услов за евроинтеграције и решавање питања Косова? Сада имамо усмени договор који је јачи од Резолуције СБ УН 1244. То су нонсенси и логично је што пада подршка. Уверен сам да када би сада био референдум, Србија би одбила ЕУ. Европска унија се везује за агресивни однос према Украјини, за културу засновану на ЛГБТ популацији", наводи је Пророковић и додаје да се ми "сукобљавамо са ЕУ на нивоу политичких изјава, које трају један дан, али нам џабе то када ми по дубини система примењујемо нешто што нас десуверенизује".
Европску унију ће додатно пољуљати и именовања. На пример, за нову шефицу дипломатије биће постављена Естонка Каја Калас, која је малтене унапред одбацила разговоре са Кином, Русијом, Турском... ЕУ не доживљавају озбиљно ни у њеном дворишту. То готово свакодневно слушамо од стране премијера Мађарске Виктора Орбана.
Ако је судити по ставу народа, ЕУ нас не жели у свом тиму. Истраживање које је спровео ИПСОС је показало да 35 одсто Европљана подржава улазак наше земље у ЕУ. Највећи противници су испитаници из Аустрије, Француске и Немачке. Па је можда и време да се манемо "дугог путовања у Јевропу"...
