Најаве да свет јури ка нуклеарном сукобу, покренуле су многе земље да подигну на виши ниво ресурсе за случај кризних ситуација, као и да грађанима издају упутства за евентуални глобални ратни сценарио.
Русија је недавно први пут започела масовну производњу мобилних склоништа која могу да се користе за заштиту људи од разних претњи, укључујући светлосно зрачење од нуклеарне експлозије и радиоактивну контаминацију подручја. Скандинавске земље деле памфлете са инструкцијама у случају катастрофичних догађаја...
У недавном обраћању грађанима, председник Србије Александар Вучић објаснио је да ситуација у нашој земљи није задовољавајућа и да "ми морамо озбиљније да приступимо обнављању инфраструктуре склоништа".
Какво је стање у нашим склоништима, и колико се у последње две деценије мира у нашој земљи придавало пажње њиховом одржавању и могу ли се заиста, како прописи налажу, у року од 24 сата оспособити за збрињавање становништва?
Због недостатка финансијских средстава, стручних кадрова и личног немара станара, али и надлежних за њихово одржавање, велики број њих није функционалан, показују подаци надлежних институција за ревизију. У мирнодопским условима, у некима од њих се испијају кафе, прослављају дечји рођендани, тренира се, а одређени број закрчен је старим ормарима, бициклама, аутомобилским гумама, јер су их станари у недостатку простора, претворили у оставе.
Говорећи о потенцијалном нуклеарном сукобу, Вучић је недавно изјавио да смо "потпуно неспремни и да имамо 257.000 места у склоништима".
"Да бар дођемо до броја милион, милион и по људи који могу да оду у склоништа. Мораћемо да разговарамо са људима који имају теретане, вешернице, продавнице у објектима склоништа", рекао је Вучић.
На запуштено стање у склоништима у Србији, указала је још пре ових најава, на почетку године, Државна ревизорска институција. Њихова контрола утврдила је да од укупно 1.442 јавна склоништа, која се простору на 285.000 квадрата, 331 је употребљиво уз мање недостатке, док је беспрекорно свега 84. А чак две трећине "бункера" којима управља ЈП "Склониште" није контролисано три године, а неопходно је да тестирање прођу бар једном годишње. Око 67 одсто њих уопште није прошло проверу због тога што закупци нису то омогућили.
Према мишљењу ДРИ, давање у закуп тих просторија није спорно, јер то њихов готово једини извор финансирања, јер ЈП "Склоништа" нису на терету буџета. Ипак, проблем је што две трећине није ни погодно за издавање.
"Код трећине која је погодна за издавање, свако четврто није издато јер нема заинтересованих. Стога, принцип самоодрживости кроз рентирање није применљив код већине. До 2012. је склоништа имала додатни извор кроз накнаде за склоништа, а њихово укидање је имало значај утицај на пословање па предузеће од 2013. године константо послује са губитком", наводи се у извештају ДРИ.
И несавесно коришћење у стамбеним заједницама имало је удела, јер су четвртину од 1.442 јавна склоништа, станари претворили у подрумске просторије.
"Дозвољено је да се она у мирнодопским условима издају у закуп, али се том приликом не могу вршити адаптације и реконструкције које би нарушиле њихову сигурност и функционалност. Код појединих, која се користе као оставе, станари зграда су својим несавесним понашањем оштетили. Ниво одржавања и мере које је код тих просторија предузимало ЈП 'Склоништа', нису били довољни да обезбеде њихову сигурност и функционалност. Притом, било им је отежано да спроводе одржавање и техничку контролу због поступака станара. Био је онемогућен приступ склоништу, инсталацијама, уређајима и опреми", закључује ДРИ.
Такође, још једна од препрека функционалним склоништима је што се користе застарели подзаконски акти који нису усклађени са новим Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама из 2018. године.
"Предвиђено је да министарство надлежно за унутрашње послове пропише начин одржавања склоништа за склањање становништва, у року од девет месеци. Четири године након истека рока, подзаконски акт се налази у радној верзији. У пракси се примењују два акта, донета на основу закона који више нису на снази. У питању су Правилник о техничким нормативима за склоништа из 1983. године и Технички пропис за склоништа и друге заштитне објекте из 1998. године", показује извештај ДРИ.
Директор ЈП "Склоништа" Небојша Стојановић за РТ Балкан уверава да се одржавање спроводи према програму пословања предузећа, као и према расположивим средствима, људским ресурсима и финансијским могућностима.
"Од више хиљада склоништа у Србији, нашем предузећу је поверено на управљање и одржавање 1.442 јавна и блоковска склоништа на територији 48 општина, од којих је 318 издато у закуп. У Београду управљамо са 980 објеката. У склоништима се обавља редовно одржавање, провера стања, опремање мобилном опремом и припрема за издавање објеката у закуп. Сектор за ванредне ситуације МУП Србије обавља инспекцијски надзор, а у складу са налозима инспекције, по приоритетима се обавља унапређивање услова, за евентуални боравак становништва", наводи Стојановић.
И из надлежног предузећа потврђују да се издате просторије користе као магацини, спортски центри, играонице, музички студији или за складиштење хуманитарне робе, али и да се у случају потребе, морају испразнити у року од 24 сата.
"Наведено важи и за стамбене јединице, које користе склоништа у мирнодопске сврхе, као оставе станара. У зградама која имају склоништа, која су у надлежности нашег предузећа, одржавање обавља наше предузеће", рекао је Стојановић.
И Љубиша Бановачки из Удружења професионалних управника објашњава да је одржавања свих склоништа, па и оних који се налазе у склопу стамбених зграда, искључиво у надлежности предузећа "Склоништа", као и да станари немају кључеве од тих просторија.
"Надлежно предузеће се стара о њима и комерцијализује их и проверава да ли у њима има пољских кревета, прве помоћи, да ли су у функцији вентилациони отвори. Просторије које су претворене у теретане, играонице, треба да имају лагане преграде које могу брзо да се демонтирају. Када је потребно да отклонимо неки квар, а у случају да се цеви и вентили налазе у просторијама склоништа, ми позивамо предузеће како би мајсторима омогућило приступ. У сваком другом случају, немамо приступ склоништима", истиче Бановачки за РТ Балкан.
Ревизори су рекли своје. Потребно је да се систем управљања јавним склоништима унапреди и обезбеде већа финансијска средства како би се контролисала и одржавала редовно и била спремна у случају потребе заштите становништва. Злу не требало.