На Златибору је почела садња 800 садница белог бора, које ће послужити као подлоге за калемљење златног бора којих у Србији има само четири примерка.
"До овог пројекта пронађена су само четири примерка са карактеристикама златног бора у Србији, а то је обично око 50 до 60 одсто златних четина. С обзиром на то да се ради о соматској промени, златне четине нису наследна карактеристика. Ако се производе саднице из семена потомство ће дати нормалну боју четина, због тога смо се одлучили за вегетативно размножавање, односно калемљење - саднице су белог бора, а племке су гранчице златног бора који смо нашли на терену", каже професор Шумарско факултета у Београду Владан Иветић.
Златни бор је ретка промена на белом бору коју је први пут забележио шумарски инжењер Салих Омановић 1927. године, а прво калемљење отпочео је др Михаило Тошић 1994. године.
"Веома је важно сачувати ове ретке појаве како због биодиверзитета тако и због чињенице да се касније могу искористи на начин који сада није познат", додаје Иветић.
Садња се организује у оквиру Европске недеље зелене дипломатије, која се у Србији обележава од 15. до 24. новембра.