Избором на места председника државе, премијера, потпредседника Владе и посланика, носиоци ових функција, по Уставу и законима, стичу имунитет.
Прича о овој врсти заштите функционера тренутно је у жижи јавности због хапшења министра саобраћаја Горана Весића, једног од осумњичених за трагедију у Новом Саду, када је услед пада надстрешнице на Железничкој станици, погинуло 15 људи. Он је ухапшен 21. новембра, а Влада му је дан касније укинула имунитет. Да није, њему не би могао бити одређен притвор од 30 дана.
Према Уставу и законима о председнику, Народној скупштини и Влади, на све се примењују иста правила као код посланика, када је у питању имунитет.
"Народни посланик ужива имунитет. Не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или давање гласа. Народни посланик не може бити притворен без одобрења Народне скупштине осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година. Против народног посланика који се позове на имунитет не може се, без одобрења Народне скупштине, покренути кривични поступак или други поступак у коме се може изрећи казна затвора. Народна скупштина може одлучити да се примени имунитет према народном посланику и ако се сам на њега није позвао, кад је то потребно ради вршења његове функције", наводи се у члану 103 Устава.
О укидању имунитета посланика и председника одлучује Народна скупштина, а министра и чланова кабинета у Немањиној – Влада.
Стручњаци уставног права објаснили су за РТ Балкан да притвор подразумева одлуку суда, док је полицијско задржавање од 48 сати друга категорија. Суштина је да носиоци имунитета могу бити доведени у полицијску станицу и без укидања заштите, али је она потребна како би се одредио притвор у трајању од 30 дана или дуже. Чак и у случају да се посланик или министар не позивају на имунитет, о томе мора бити обавештена Влада или парламент. И ове институције доносе коначну одлуку. Ако се деси да се неко не позива на имунитет, Влада или парламент, могу да донесу одлуку да му оставе овакав вид заштите.
"Најсликовитији пример, је да, рецимо неко од носилаца функција вози пијан. Полицајац има право да га доведе у станицу на трежњење и да га задржи до 48 сати. У том временском периоду ће институције донети одлуку о његовом имунитету", објашњавају стручњаци.
Случајева укидања имунитета било је и раније. На пример, 2001. године посланици тадашњег Већа грађана Скупштине Савезне Републике Југославије одлучили су да укину имунитет посланицима СПС Николи Шаиновићу и Јовану Зебићу, на основу ранијег захтева истражног одељења Окружног суда у Београду, а због кривичног дела злоупотребе положаја.
Скупштина Србије је 2006. године укинула имунитет и омогућила одређивање притвора заменику републичког јавног тужиоца Милораду Цвијовићу, због сумње да је извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја. Имунитет имају и судије и тужиоци.
Имунитет је 2012. године Скупштина укинула тадашњем посланику Демократске странке Оливеру Дулићу, који се суочавао са оптужбама за злоупотребу службеног положаја у периоду док је био министар животне средине, рударства и просторног планирања. Одлуку о укидању имунитета доноси Административни одбор, а онда о њој гласа Скупштина.
Административни одбор је у јулу 2011. године предложио парламенту да укине посланички имунитет за четири посланика Српске радикалне странке, али та одлука никада није стигла на дневни ред парламента. У питању су били Момчило Дувњак, Драган Аћимовић, Гордан Пауновић Милосављевић и Момир Марковићу.
И некадашњи посланик Ненад Чанак био је пред укидањем имунитета, када се потукао са једним човеком, али је он одлучио да сам поднесе оставку и онда је "пао" и имунитет.
И у окружењу је било случајева склањања "заштитног одела". Бившем председнику Владе Хрватске и дугогодишњем лидеру ХДЗ Иву Санадеру укинут је посланички имунитет 9. децембра 2010. и он је већ сутрадан ухапшен због злоупотребе положаја, недалеко од Салцбурга, у Аустрији. Сличан случај у Хрватској био је октобра када је Сабор једногласно укинуо посланички имунитет, такође посланику ХДЗ, а некадашњем министру одбране Бериславу Рончевићу који се теретио за корупцију. И Собрање Македоније склонило је имунитет у августу 2007. године, бившем премијеру и министру одбране Владу Бучковском.