Просветни синдикати: Све школске управе у Србији од следеће недеље улазе у штрајк

Четири репрезентативна синдиката просветних радника најавила су данас да ће од наредне недеље све школске управе у Србији ући у штрајк који подразумева скраћење часова на 30 минута.

"С обзиром на то да нема најаве преговора (са Владом Србије око изједначавања плата запослених у просвети са републичким просеком), ми ћемо овај процес наставити, можда и на радикалнији начин", рекао је новинарима испред Скупштине Србије председник Гранских синдиката просветних радника Србије "Независност" Срђан Словић.

Он је навео да су у циркуларном штрајку, који је почео 4. новембра, до сада учествовали Крагујевац, Краљево, Чачак, Ужице, Нови Сад, Зрењанин, Сомбор, Ваљево, Пожаревац и Београд, док ове недеље, према првим информација, у штрајку учествује око 95 одсто школа у школским управама Ниша, Крушевца, Зајечара, Лесковца и Јагодине.

Штрајк просветара не престаје: Зашто је повећање од 11 одсто за наставнике неприхватљиво?

Председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић казао је да ће, уколико не буде воље да се разговара о захтевима синдиката, и уколико се испуне најаве могућих умањења зарада просветних радника за време законитог штрајка, то "можда угушити штрајк, али не и незадовољство".

"Са друге стране, буду ли се дрзнули на такав један корак, ми ћемо сигурно своје чланство позвати на један радикалнији вид борбе, а то ће бити потпуна обустава на више дана и до испуњења тог нашег протокола (потписаног прошле године са Владом Србије, који подразумева изједначење плата просветних радника са републичким просеком)", рекао је Марјановић.

Рекао је и да им у четвртак предстоје разговори у Влади Србије око колективних уговора који би могли да дефинишу проблематику око плата, који истичу у марту 2025. године.

Навео је да је иницијатива о колективним уговорима није потекла од министарке просвете Славице Ђукић Дејановић, већ од синдиката који је предложио текст колективног уговора, који би једном заувек решио проблем изједначавања плата, проверама које би се вршиле више пута годишње.

"Спреман предлог измена и допуна колективног уговора шаљемо данас, и очекујемо да ће држава, то што није урадила ове године и није испунила своје обећање, печат и потпис, да ће то урадити у наредној години", рекао је Марјановић.

Говорећи о повећању буџета за образовање, које је предвиђено предлогом државног буџета који је тренутно у Скупштини, навео је да је буџет повећан за 30 милијарди динара, а за основно образовање скоро 40 милијарди.

"Да би се повећање које је потребно да наставник почетник дође на републички просек, потребно је у буџету додати 20 милијарди динара. Ми смо посланицима дали те податке и очекујемо да поднесу амандмане. Можда амандмани нису ни потребни, јер ми са једне стране кажемо да нам фали 20 милијарди, а ми имамо вишак 30 милијарди и питамо где ће тај новац да заврши", казао је Марјановић.

Додао је да су то питање желели да поставе на данашњој седници Скупштине Србије, али да нису добили одобрење од председнице парламента Ане Брнабић, као ни од скупштинског Одбора за финансије.

Марјановић је, са друге стране, поздравио што су се у скупштинској процедуре нашле измене Кривичног законика које се односе на нападе на просветне раднике, наводећи да очекује да свих 250 посланика, и власт и опозиција, подрже тај предлог.

Чланови синдиката, у наранџастим рефлектујућим прслуцима, раширили су испред Скупштине Србије, где је у току расправа о републичком буџету којим нису предвиђена повећања плате које синдикати траже, транспарент на коме је био истакнут однос основне зараде у просвети у односу на просечну плату у Србији кроз године.

Тако је, према њиховим речима, 2016. године плата наставника износила 0,93 одсто просечне плате, 2017. године 0,94 одсто, 2018. је била једнака, док је од тада падала на 0,89 одсто 2022. године, 0,884 одсто 2023. године и 0,889 одсто 2024. године.