Оронуле фасаде на зградама, али и дотрајале терасе којима прети опасност од урушавања, честа су слика коју виђамо данас у Србији. Након несреће на Железничкој станици у Новом Саду, почели смо више да обраћамо пажњу на објекте испод којих пролазимо. Намеће се питање у чијој су они надлежности, ко брине о њима и шта када станари немају новца за реновирање?
Старих зграда има пуно, нарочито у Београду. Посебно су у лошем стању оне предратне у старом градском језгру. Закон о становању јасно каже да одржавање фасаде, кровова, лифтова, тераса припада станарима зграде и они сносе трошкове поправке, али и одштете уколико отпадне део фасаде или се уруши тераса.
Међутим, у пракси то не иде све тако глатко као што је предвидео законодавац. Највећи проблем је новац, незаинтересованост појединих станара, нерешени власнички односи, поједини објекти су задужбине или предмет реституције.
Прошле године пала је тераса са 11 спрата дотрајалог солитера на Новом Београду. Проблем је што ни остале терасе на том објекту нису у бољем стању, а станари немају новца за обнову.
Председник Удружења професионалних управника зграда Љубиша Бановачки сматра да долази бољи период што се тиче одржавања зграда, јер стамбене заједнице сада могу да добију средства кроз конкурс за енергетску ефикасност (Министарства рударства и енергетике), а могуће је добити и кредит код банака.
"Надам се да ће сада бити бољи период и да ће моћи нешто да се уради, када су у питању инвестиције од 20.000-30.000 евра. То нису мале инвестиције. Да би добили кредит потребна је сагласност две трећине власника станова. Онда саберемо колико то кошта и дели се по квадрату зграде", рекао је Бановачки за РТ Балкан.
Управници су у обавези свакодневно да обављају визуелни преглед зграде. Уколико се установи да постоји опасност од обрушавања фасаде или терасе, одмах се ангажују фирме (алпинисти уколико су вишеспратнице у питању) да "обију" тај део зида, да се постави заштитна мрежица и тако обезбеди зграда док се не добију потребне дозволе и обезбеде средства за комплетну санацију.
"Закон о становању све то регулише. Тераса је власништво стана, заједнички део зграде. Уколико дође до обрушавања терасе одговорни су станари што нешто нису предузели по том питању. Чим се виде пукотине, да малтер опада мора да се реагује", прича Бановачки.
Процедуру санације фасаде, крова или терасе на зградама може да успори уколико је зграда под заштитом Завода за заштиту споменика.
"У таквим ситуацијама мора да се тражи мишљење Завода за заштиту споменика. Они нам кажу који материјали могу да се користе, које дебљине може бити фасада. Када се уради пројекат опет се шаље њима на одобрење", појашњава Бановачки.
Прописи кажу да су власници станова куповином некретнине постају власници и свих заједничких делова стамбене зграде – фасаде, крова, лифта. На власницима станова, односно на стамбеној заједници је и обавеза одржавања те имовине. На њима је и да одреде којој фирми ће да поклоне поверење по питању одржавања објеката.
ЈП "Градско стамбено", бави се одржавањем заједничких делова и просторија стамбених зграда које имају уговор о одржавању са њима. Они се брину о 14.500 зграда на 10 београдских општина.
Одлуку о закључењу уговора о одржавању са тим јавним предузећем доноси Скупштина стамбене заједнице.
Они својим корисницима помажу и да добију кредит код банке за радове на заједничким деловима зграде. На сајту тог предузећа стоји да за стамбене заједнице које редовно измирују своје обавезе, ЈП "Градско стамбено" је гарант за подизање кредита, да ће стамбена заједница отплатити дуг на време.
Директор тог предузећа Александар Јакшић рекао је да су кредити уведени како би се поједноставило одржавање заједничког дела зграда и корисници били задовољнији.
Неопходно је да Скупштина стамбене заједнице доноси одлуку о конкретним радовима, овласти Градско стамбено да предузме све административне послове који су неопходни да би стамбена заједница ушла у процедуру одобрења кредита код банке (уради пројекат, прибави понуде извођача радова).
"Период отплате код Поштанске штедионице је до седам година. Учешће није потребно. За зграде које су у систему 'Градског стамбеног' ми ћемо бити јемац да ће та зграда вратити кредит. Када се одобри кредит, рате се исплаћују преко Инфостана. То је систем обједињене наплате", навео је Јакшић за РТС.
Поједине општине, попут Старог града суфинансирају сређивање заједничких делова зграде, али су та средства и даље мала у односу на то колико је потребно да уложе станари ако раде фасаду. Максималан износ који могу добити стамбене заједнице је 500.000 динара.
Након несреће на Железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 15 људи, Град Београд је најавио детаљан преглед свих објеката који су у њиховој надлежности. Грађевинска инспекција поставила је траке упозорења због опасности од обрушавања плоча са плафона у пролазу Безистан код Теразија. Траке упозорења су постављене и на уласку у подземни пролаз на Зеленом венцу, подземне станице "Вуков споменик" и Блока 30.