Да песница у политичкој борби некад надјача реч није српски патент. Није ни ништа до сада невиђено. Дешава се и у туђим двориштима. Све је чешћи метод за којим потежу политичари, за собом носи велику буку, али не и решење и договор.
Сукоби посланика власти и опозиције јуче на седници Скупштине на којој је требало да се полемише о буџету за 2025. годину и још 54 закона и других аката, довели су до тога да грађани нису ни чули шта у тим документима пише. Похвале власти и критике опозиције које су се очекивале у расправи, а на основу којих је грађанин могао да процени ко је у праву, изгубиле су се у гуркању, ударању, викању, бацању папира и кидању микрофона. И овај сценарио добро није донео никоме - ни власти, ни опозицији, а ни грађанима.
У историји нашег, али и светских парламената, било је свега - пљувања, псовки, туче, поливања, чупања, изношења посланика, шутирања у цеваницу, летеле су ципеле и тоалет папири, чуле су се клетве... Псовке и разни епитети део су скупштинског фолклора. А, било је и убистава.
Давне 1928. године вест из парламента тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била је да је радикал Пуниша Рачић убио представнике Хрватске сељачке странке Павла и Стјепана Радића, Ђура Басаричека, а двојицу ранио. Данима пре крвопролића, хрватски посланици су са презиром говорили о српској борби у Првом светском рату уз поруке да се "ману више тог Кајмакчалана".
У периоду од повратка вишестраначја, у инцидентима из парламента највише се помињао радикал Војислав Шешељ. Он је поливао водом бившег првог човека Скупштине Драгана Маршићанина, чупао каблове и микрофоне с говорнице, а обезбеђење га је и износило из сале. И бивша радикалка Наташа Јовановић позната је по поливању водом, а тадашњег посланика Г17 Милољуба Албијанића шутнула је у цеваницу.
Док је био посланик Томислав Николић је ушао у клинч са радикалом Србољубом Живановићем и тада се чуло псовање мајке, а било је и чупања за косу.
У сред једне од жустијих расправа између радикала и демократа, ка тадашњој заменици председника Скупштине Гордани Чомић полетела је ципела радикалке Гордане Поп Лазић. Није је погодила.
На клупама радикала често су стајале флашице са жутом фарбом као "превентивно оружје." Јуче је вином колеге из Српске напредне странке поливала Мариника Тепић из ССП.
И у тренутном сазиву Скупштине било је кошкања и залетања посланика једних ка другима. Највише пута је то чинио Борислав Новаковић из Народног покрета Мирослава Алексића. Еколошки активиста и посланик Александар Јовановић Ћута бацао је ролне тоалет папира по сали.
Туча има и по светским законодавним домовима. Из италијанске скупштине често долазе овакве вести, а међу последњима је била да су посланици оборили Леонарда Дона из популистичког "Покрета пет звездица" на под у хаотичним сценама у Доњем дому парламента.
На састанку правног одбора парламента Грузије, један од опозиционих посланика потукао се са представником владајуће партије. До инцидента је дошло када је лидер партије "Грађани" Алеко Елисашвили ударио колегу из партије "Грузијски сан" Мамука Мдинарадзеа, песницом у лице. Њих двојица су након тога напустили салу и наставили тучу у ходнику.
У турском парламенту је опозициони посланик Ахмет Шику парламент и своје колеге из владајуће странке назвао терористима, а онда су се они залетели ка њему. На белим степеницама које воде ка говорници после сукоба остала је крв.
Два посланика у Парламенту Украјине потукла су се својевремено испред сале Врховне Раде због закона о борби против корупције.
Премијер лажне државе Аљбин Курти редовно је као опозиционар бацао сузавац у приштинском парламенту, а када је постао власт, на њега су кидисали посланици опозиције.
Према Пословнику Скупштине Србије посланици, уколико крше достојанство парламента и "кодекс понашања", могу бити кажњени новчано, али и избачени из сале до наредне седнице. И то се дешавало, а најдрастичнији пример је када је својевремено избачен цео посланички клуб СРС. Спасила се само Марина Рагуш која је тог дана била одсутна из парламента. До истека казне сама је седела у радикалским клупама.