Србија и Балкан
Пет болести од којих се најчешће умире у Србији: Колико су НАТО бомбе допринеле неславној статистици
Кардиоваскуларне болести, заједно са туморима чине две трећине свих узрока смрти у 2023. години, наведено је у најновијем Здравствено- статистичком годишњаку Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"
Током прошле године у Србији је преминуло 97.081 особа. Kод скоро сваког другог узрок смрти биле су болести срца и крвних судова (49,7 одсто), затим тумори (21,8 одсто), опструктивна болест плућа (5,9 одсто), дијабетес (3,1 одсто), болести система за варење (3,1).
"Болести срца и крвних судова, малигни тумори, опструктивна болест плућа, шећерна болест, доминирају националном патологијом већ деценијама", наведено је у најновијем Здравствено- статистичком годишњаку Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Кардиоваскуларне болести, заједно са туморима чине две трећине свих узрока смрти у 2023. години.
Онколози сматрају да је број умрлих од карцинома чак и већи, али да статистика то не може добро да "ухвати". Лечење онколошког пацијента траје дуго, терапије су агресивне и доказано је да утичу на срце и крвне судове. Када пацијент који болује од рака добије мождани или срчани удар и умре, статистика га води као да је умро од кардиоваскуларних болести.
На основу података Регистра за рак, у Србији је од малигних тумора оболело 41.578 особа (22.056 мушкараца и 19.522 жена), а 19.350 особа (10.616 мушкарацаи 8.734 жена) умрле су од рака.
Мушкарци су најчешће оболевали од карцинома плућа и бронха, карцинома колона и ректума, простате, мокраћне бешике, панкреаса. Жене су најчешће обољевале од рака дојке, плућа и бронха, колона и ректума, грлића материце, материце, оваријума.
Неурохирург-онколог, проф Даница Грујичић сматра да је смртност од онколошких болести и већа него што статистика показује и да ће већ од следеће године постати водећи узрок смртности.
"Статистика је једно, реалност друго. Када онколошки пацијент услед дугог лечења доживи инфаркт, он се води као да је умро од кардиваскуларне болести. Проћиће доста времена када ћемо моћи да кажемо 'ово је био неизлечив рак, а овај је био излечив рак', али је терапија оставила последице између осталог и на срце. Сада имате ситуацију да се на хемиотерапију не иде без кардиолошког прегледа, зато што се видело да многи лекови, који су иначе одлични, остављају последице на срце и нервни систем", навела је она за РТ Балкан.
По званичној статистици Србија по смртности од карцинома заузима водеће место у Европи. Проф. Грујичић сматра да је на то утицало и НАТО бомбардовање 1999. године, да су тумори код пацијената у Србији агресивнији.
Подсећа да је од НАТО бомбардовања број оболелих и умрлих од онколошких болести почео да расте линеарно, да су то показала истраживања које је радило Друштво за борбу против рака.
"Линеарно расте број онколошких болести од 1999. до 2018. године, броја оболелих и броја умрлих у Србији. Држава је урадила пуно да добијамо адекватну терапију. Проблем је што су тумори код наших пацијената агресивнији, због хемије, нано честица које се јављају као главни узрок канцерогенеза", навела је Грујичић.
Додала је да се сада види да нано честице, различитих токсичних материја, метала посебно урабијума, изазивају деменцију.
Видећи узрок смртности
Годинама уназад болести срца и крвних судова водећи су узрок умирања у Србији. Жене чешће умиру од срца (53,6 одсто) у односу на мушкарце (46,4 одсто).
Проф. Петар Оташевић из Института за кардиваскуларне болести Дедиње каже да га последњи подаци Батута нису изненадили, јер се то очекивало.
"Ове године приближно је умрло 49.000 људи од болести срца и крвних судова, што је заиста много. Кардиоваскуларне болести су здравствени проблем савременог доба. Србија је међу најлошије рангираним земљама у Европи, земља са највећом смртношћу. Земље које имају мању учесталост оболевања и умирања од болести срца и крвних судова су медитеранске земље, као што су Италија, Шпанија, Француска и Грчка. Сматра се да је то због начина исхране. У скандинавским земљама добро је развијен систем превенције", навео је Оташевић за РТ Балкан.
Додаје да су превентивни прегледи "слаба тачка" у Србији, затим савремен начин живота где се не посвећује довољно пажње физичкој активности, здравој исхрани.
"У нашој земљи доста људи још увек пуши. То је један од најзначајнијих фактора за развој кардиоваскуларних болести. Они који пуше имају шест пута већу шансу да добију инфаркт од оних који не пуше", навео је Оташевић.
А лекари у Дедињу не стају од посла. Ове године биће урађен највећи број интервенција од када је та здравствена установа отворена- више од 3.000 операција на отвореном срцу, око 7.000 коронарографија, дилатација.
Проф. Оташевић је указао да све више људи има проблем са повишеним крвним притиском , што је фактор ризика за настанак шлога или инфаркта срца.
"То је данак нездравом начину живота, недовољној контроли. Око 50 одсто људи који имају повишен крвни притисак не зна да имају повишен притисак, јер притисак не боли. Они други 50 одсто, мање од половине њих имају добро регулисан притисак. Ти људи узимају лекови, али не достижу вредности да би се ризик смањио", навео је он.
Истиче да томе доприноси гојазност. У медицини је познато да уколико особа смрша 10 до 15 килограма, то је довољно да се крвни притисак снизи за 7-8 милиметара живиног стуба.
"Рачунате колико имате повишен притисак и колико треба да смршате. Посебно млађи, они чак не би морали да узимају лекове уколико би смршали, бавили се физичком активношћу и хранили се здраво", закључио је он.
Осим кардиоваскуларних и онколошких болести, најчешћи узрок смрти током прошле године биле су опструктивна болест плућа, дијабетес , болести система за варење.
