Србија и Балкан
БиХ: Квазидржава под протекторатом - болесник на респиратору
Председник Републике Српске данас је упитао ко је власт у БиХ - и да ли је то Кристијан Шмит који квари све договоре у тој држави
Ко врши законодавну и извршну власт у једној сувереној, парламентарној држави? Ко у таквој држави кроји спољну и унутрашњу политику? Представници народа изабрани на демократским изборима или међународни, инострани органи, апарати и амбасаде?
Око одговора на ово питање не би имао проблем ни студент прве године права, да не говоримо о професорима и докторима наука: тачно је да у таквој држави законодавна и извршна власт припада демократски изабраним представницима народа.
Све то, међутим, не важи за Босну и Херцеговину. У њој већ 29 година делује протекторатски орган - високи представник, чија улога је предвиђена и дефинисана Анексом 10. Општег оквирног споразума за мир, односно Дејтонског мировног споразума.
У Анексу 10. јасно је наведено да високи представник има искључиво надлежност надгледања и праћења. Тачније да "прати", "одржава тесан контакт са странама", "помаже", "учествује на састанцима", "даје смернице" и "извештава". Упркос томе, већина бивших високих представника кршила је своја овлашћења: смењивала председнике, функционере, наметала законе, неки су оснивали правосудне органе, Тужилаштво и Суд БиХ, преносили су надлежности са ентитета на БиХ...
Све је кулминирало тиме што данас у Сарајеву седи Кристијан Шмит, држављанин Немачке, који се представља као високи представник, иако није изабран у складу са поменутим Анексом 10, односно његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН. Списак примедби на његов незаконит рад је дуг, а председник Републике Српске га је данас оптужио да руши и опструише договоре представника коалиције на нивоу БиХ, нагласивши да партнери из Федерације ћуте.
"Зато је дошао тренутак да коначно сви партнери јасно кажу ко је власт у БиХ. Јесмо ли то ми или је Шмит? Ако смо ми, као легитимно изабрани представници народа, онда сви морају јасно и недвосмислено одбацити наметања сваке врсте. Нико више нема луксуз да ћути. Ако је то Шмит, онда чему ми служимо и чему наши састанци, чему договори? Нека онда Шмит доноси све законе, све одлуке, нека преговара са ЕУ. И нијe ово никакав хир Републике Српске, ово је одбрана елементарног достојанства" рекао је Додик.
Ко врши власт у БиХ?
Професор Драгомир Вуковић за РТ Балкан каже да је Босна и Херцеговина више квазидржава под протекторатом, него самостална држава у којој политички актери доносе битне одлуке.
"То је чињеница која је присутна дуго времена и сви ти покушаји да БиХ буде самоодржива су се показали као неуспешни. Дакле, ми имамо такву ситуацију у којој постоје покушаји да се политички актери договоре, а после тога неко то поремети, да ли је то амерички амбасадор, да ли је то високи представник или квазивисоки представник, јер га у Републици Српској не признају, то је већ друга прича и она зависии од ситуације до ситуације", тврди Вуковић.
Он даље објашњава да пут до самосталности БиХ води преко одбацивања страног фактора.
"Ја мислим да Босна и Херцеговина, да би била самостална држава мора да се ослободи протектората, из БиХ мора да оде ОХР и високи представник, морају да оду стране судије Уставног суда и да се тако створе услови да домаћи политички актери седну и договоре се какву државу желе, како да са том државом иду у Европску унију и како та држава да постане прихватљива од домаћих политичких актера, без туторства са стране, без улоге, а поготово погрешне улоге, међународне заједнице. То је једина шанса за БиХ. Некад сам говорио да ми ова БиХ, сад већ више од 20 година, личи на болесника на респиратору", каже Вуковић за РТ Балкан.
Он додаје да треба покушати нешто да би се створила једна "самоодржива" држава, да се покаже синергија политичких актера, а не да се сва енергија троши на сукобе, на производњу страхова, производњу онога што удаљава Босну и Херцеговину од модерне државе, која само таква може постати чланица Европске уније.
Бошњачке елите заговарају останак протектора
На питање коме одговара таква ситуација у Босни и Херцеговини, Вуковић одговара да су то, углавном, бошњачке елите, али уз подршку малобројних представника са српске и хрватске стране.
"Мислим да има много политичких актера у БиХ којима одговара такво стање. Није то само на једној страни, иако, генерално, бошњачка политичка, медијска, а рекао бих и културна елита, због незадовољства и неостварених циљева, који су свима познати, у смислу остваривања пројекта унитарне Босне и Херцеговине коју им је стално неко обећавао - највише иде у правцу те зависности. Имате једног високог функционера Џаферовића, који каже, ми смо против тога да оду стране судије из Босне и Херцеговине. Човек у врху државе бори се да му држава буде протекторат. Али, има тога и у другим политичким актерима, делимично и код Срба и Хрвата", тврду Вуковић.
Шанси да се БиХ ослободи стега протектората и страног утицаја има, али, каже Вуковић, то неће ићи тако брзо.
"Мислим да су проблеми у политичким лидерима и политичким програмима и у недостатку компромиса и воље за договор. Босна и Херцеговина као сложена држава мора да почива на принципу договора политичких актера. Ако тога нема, онда тешко да ће доћи до промене. Морамо да преокренемо матрицу политичког деловања, морамо да седнемо и да се договоримо, а да ту лошу прошлост која постоји изместимо из амбијента политичког деловања и да је препустимо историчарима и другим стручњацима", закључује Вуковић.
