Срби једини против самовоље Шмита, гласна тишина и климање главом друга два народа

Седница Савета министара показала је сву апсурдност када је у питању Босна и Херцеговина и на крају крајева, председавајућа је успела да од Савета министара направи једну врло неозбиљну институцију, каже министар Срђан Амиџић

Седница Савета министара БиХ јуче је прекинута због недостатка кворума након што су је напустили министри Сташа Кошарац и Срђан Амиџић будући да је најављено верификовање наметнуте одлуке Кристијана Шмита у вези са седам институција културе у БиХ.

Наиме, Шмит је "задужио Савет министара да у Парламентарну скупштину БиХ упути закон којим би се уредило руковођење и финансирање установа културе у БиХ" иако се питањима установа културе искључиво баве ентитетска министарства или кантони у Федерацији БиХ. 

Министар финансија и трезора у Савету министара Срђан Амиџић тим поводом је нагласио да на дневном реду не могу бити непостојеће одлуке.

"Седница Савета министара јуче је показала сву апсурдност када је у питању Босна и Херцеговина, председавајућа је успела да од Савета министара направи једну врло неозбиљну институцију. Једноставно речено, на седници Савета министара не може да се појави тачка дневног реда која претходно није утврђена", изјавио је Амиџић.

Он додаје да је реч о кафанском приступу.

"Ми сад седимо за столом у ресторану и отварамо једну по једну тему, разговарамо и причамо. Ако ћемо седницу Савета министара свести на кафански приступ, требало би неко то да нам каже па ћемо и ми почети да се понашамо тако", каже Амиџић.

Српски министри не би расправљали о поменутим тачкама ни да је дневни ред био на време и по процедури најављен.

"Да је неко покушао да то стави на дневни ред, ми то наравно не бисмо прихватили, јер расправљамо о одлукама човека који нема легитимитет када је у питању Босна и Херцеговина", каже Амиџић.

Истакао је да не може у демократском друштву постојати појединац који доноси законе.

"Мој ментални склоп не може то прихватити, па да је та особа и Србин. Законе доноси парламент", јасан је Амиџић.

Нагласио је да, ни по коју цену, не би требало допустити да овакве ствари пролазе.

"Сутра ће тај појединац доносити одлуке да ентитети не постоје, да је полиција јединствена, да постоји само један јавни сервис", рекао је Амиџић.

Шта је овога пута наметнуо Шмит и зашто се његовим одлукама противе само Срби?

"Све што у цивилизованом друштву нико не сме ни да помисли (јер би га сместили у одређену установу), у БиХ се догађа и сви ћуте. Ћуте политичари у Федерацији, ћути ЕУ", рекао је председник Републике Српске Милорад Додик.

Истакао је да само у БиХ странац, појединац, суспендује Устав на 24 сата и то се сматра нормалним.

"Није и не може бити нормално и прихватљиво. Само у БиХ странац, појединац, суспендује парламент, отме његове надлежности и сви ћуте и то сматрају нормалним. Ни то није нормално и прихватљиво. Сада тај исти странац, појединац, наметањем одлуке о финансирању установа културе, не само да крши Устав, већ негира и одлуке судова. И опет ћутање", навео је Додик у објави на Иксу.

Подсетио је да је пресудом из 2009. године Уставни суд Федерације БиХ прецизно  рекао да су култура и образовање у надлежности кантона у случају Федерације БиХ.

"У случају Републике Српске, то је у надлежности ентитета", истакао је Додик.

Навео је да је Суд БиХ у управном спору 2015. године потврдио да Министарство цивилних послова у Савету министара не може одлучивати о тим стварима.

"И сви ово знају и сви ћуте на покушаје наметања. Несхватљиво је да се ћути на захтев странца да чланови Савета министара почине кривично дело. Ако кантони и Влада Федерације имају министарства културе, чиме се баве ако не радом културних институција на простору свог деловања? Фестивалом у Кану, доделом Оскара, Бијеналом у Венецији? Чиме, а ко не њима", упитао је Додик.

Шмит "чува" културу, а гази Устав и право.

"Данас издајем одлуку и налог којим се подржава рад и функционалности Националне библиотеке, али и других институција. Налог се односи на обављање конкретних задатака НУБ БиХ али и осталих шест установа ако се суоче са истим проблемом", саопштио је Кристијан Шмит, којег Српска не признаје за високог представника у БиХ.

Историјски музеј, национална и Универзитетска библиотека, Музеј књижевности, Библиотека за слепа и слабовида лица, Кинотека, Уметничка галерија БиХ, ових седам институција, како је рекао, представљају културни идентитет БиХ. Они чувају богату и разнолику историју БиХ, осигуравајући да будуће генерације разумеју и цене заједничко наслеђе.

"Ове институције такође доприносе помирењу и заједничком разумевању јер приказују наративе свих народа. Ово није да се искључи неко, него да се укључе сви и желео бих позвати све да допринесу у овом контексту. БиХ је оснивач и власник ових институција и дужна је вршити своје надлежности", додао је Шмит.

Култура и поштовање различитости свих народа без сумње би требало да буду предмет бриге и делатности свих страна у БиХ. Међутим, грађанин Немачке нема легитимитет и легалитет да намеће и доноси било какве одлуке, а посебно не оне којима се надлежности одузимају од ентитета и преносе на заједнички ниво БиХ. То се у овом случају догодило.

Устав БиХ прецизно прописује надлежности БиХ и међу десет набројаних надлежности нема културе. С друге стране, Устав Републике Српске прописује да је културна политика у надлежности Републике, док Устав ФБиХ прописује да је култура у надлежности кантона.

Важно је рећи и да је Шмитов налог у директној колизији са једногласном пресудом Уставног суда ФБиХ од 28.9.2010. године и да је, самим тим, супротан владавини права и уставном поретку.