Наш јадарит и њихова зелена агенда: Зашто је Британцима стало?

Нема зелене енергетске транзиције и смањења штетних гасова, без рударења "критичних сировина", међу које спадају бор, литијум, бакар, истакнуто је данас на конференцији "Лук ап", чија је тема зелена транзиција и пета индустријска револуција.

Крај и пре почетка: "Рио Тинто" о вези са Зораном Михајловић

Иначе, Европска унија је 34 минералне сировине прогласила за "критичне сировине", а од сировина са списка у Србији су потврђене резерве бакра, магнезита, бора, литијума, барита, боксита, флуорита, фосфата, кобалта.

"Без критичних минерала није могућа зелена енергетска транзиција и није могуће смањење штетних гасова. Било да се ради о производњи соларних панела, ветрогенератора или других компоненти", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Глобалне резерве "критичких сировина" нису равномерно распоређене. На скупу се могло чути да Kина располаже са 37 одсто глобалних резерви ретких земљених метала, Чиле има око 55 одсто светских резерви литијума, Демократска Република Kонго поседује око 50 одсто светских резерви кобалта, Русија, Канада, Индонезија и Филипини су међу водећим земљама по резервама никла.

"Ако као земље располажете неким од ових сировина то вас ставља у сасвим другачију позицију у односу на земље које рачунају да ове сировине обезбеђују из других земаља, региона или континента", каже министарка Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да је Србија богата бакром и литијумом, да је наша земља други највећи произвођач бакра у Европи, захваљујући инвестицијама и партнерству са кинеским фирмама.

Западна Србија, долина Јадра, има значајне резерве литијума. Министарка је навела да је потврђено 158 милиона тона резерви, које могу произвести 58.000 тона литијум-карбоната годишње. То је довољно за производњу милион електричних возила годишње, што задовољава око 17 одсто европске потражње.

"Србија има прилику да постане значајан играч у глобалној индустрији, али уз одговоран приступ и примену еколошких стандарда", навела је она.

А рударење литијума у долини Јадра изазвало је бројне протесте широм Србије. Грађани страхују да би експлоатација јадарита могла да угрози животну средину, посебно подземне резерве питке воде. 

Панелисти данашње конференције покушали су да одговоре и на питање: може ли се рударити, без утицаја на животну средину?

Шеф Одељења за критичне минерале и рударство у Одељењу за пословање и трговину Уједињеног Kраљевства, Оливер Ричардс, истакао је значај безбедних ланаца снабдевања критичним материјалима и у реализацији глобалне енергетске транзиције.

"Британски премијер (Кир Стармер) је у свом говору рекао да је прелазак на чисту енергију у складу са мисијом британске владе. Реализација те енергетске транзиције ће зависити од безбедних ланаца снабдевања критичним сировинама", изјавио је Ричардс.

Литијум, графити и кобалт су од виталног значаја за производњу електричних возила, соларних панела и ветротурбина. Према Међународној агенцији за енергију, потражња за критичним минералима ће наставити да расте.

"Потражња за минералима за чисте технологије могла би да се удвостручи до 2030. или да се учетворостручи до 2040. године. А то су ниже процене које се заснивају на садашњим обавезама, тако да је већа вероватноћа да ће то повећање бити још веће", навео је Ричардс.

"Џенерал моторс" улаже милијарду долара у рудник литијума: Правимо залихе на време

Електрична возила су главни потрошачи критичних материјала, а прогнозе сугеришу значајан пораст њихове производње.

"Број електричних возила би са 30 милиона, колико их има данас, могао да порасте на 240 милиона до 2030. године. То је 30 одсто годишњи раст, што су невероватне бројке", навео је Ричардс, додајући да та возила могу апсорбовати велики део доступних критичних сировина.

На међународном плану, Велика Британија планира да смањи емисије гасова стаклене баште за 81 одсто до 2025. године.

"Наша нова индустријска стратегија 'Инвест 2035', коју планирамо да објавимо следеће године, обухвата широк спектар индустрија – аутомобилска индустрија, ваздухопловна индустрија – које све захтевају све више критичних минерала да би биле успешне", истакао је Ричардс.

А снабдевање критичним сировинама није једноставно, јер их има мали број земаља.

"Више од 70 до 80 одсто експлоатације критичних минерала одвија се у свега две или три земље, што их чини подложним економским шоковима и политичкој нестабилности. Ова концентрација понуде појачава нестабилност цена, што чини инвестиционе одлуке тешким за компаније", навео је он и нагласио проблеме са снабдевањем бакром, литијумом и њиховим ценама у последњих неколико година.

Сматра да је данас могуће успешно рударити на еколошки начин, као пример навео југозапад Британије који има дугу традицију у рударењу. Навео је да две компаније имају намеру да копају литијум у Великој Британији, да су тренутно у фази испитивања.

"Уколико све буде текло по плану једна од њих би могла да почне са копањем 2026/27. На североистоку земље већ постоји фабрика за прераду литијума. Ауто-индустрија је веома важна", навео је он.

Сматра да је литијум шанса за Србију.

"Србија има велику прилику да постане кључни играч у зеленој транзицији у Европи кроз инвестиције у постројења за електрична возила и експлоатацију минерала", навео је он.

Амбиција Британије је, како каже, да за пет, шест година имају британску батерију за електричне аутомобиле.