Зоран Пашалић у "Релативизацији": Притвореници у "Клиси" не жале се на тортуру, већ на услове

Да ли заштитник грађана треба да контролише власт или да ради за опозицију? Могу ли полицајци без униформе и идентификације да приводе грађане? Штити ли заштитник грађана и оног кога малтретира полицајца и оног полицајца ког нападне демонстрант?

О протестима у Новом Саду, демонстрантима који су притворени у "Клиси" и раду омбудсмана, новинарка Љиљана Смајловић разговарала је са заштитником грађана Зораном Пашалићем у ауторској емисији "Релетивизација" .

"Нико нам се није жалио на полицијску бруталност. Напротив. Оно на шта готово сви притвореници имају примедбе јесу услови. То је проблем Окружног затвора у Новом Саду, ког колоквијално зовемо "Клиса". И то је оно што заштитник грађана заједно са Министарством правде, односно Управом за извршење затворских санкција, већ дуго покушава да поправи. Тај затвор је зидан 60-тих година и његови капацитети су до 100 затвореника, а сада има преко три стотине. Дакле нису се жалили на незаконито поступање полиције или на насиље, већ на услове смештаја", рекао је Зоран Пашалић.

Међутим, новински наслови и телевизијски прилози одају утисак да у "Клиси" ничег другог осим полицијске бруталности нема.

"Сви народи на овим просторима су народи крајности. Или заузимате једну или заузимате другу страну. Често ни докази не могу да промене то гледиште. Свако остаје при свом ставу и зато је тешко ово радити, јер се све мора проверавати. Више пута сам наглашавао да не желим да институција, док сам ја на челу, да ради на основу утисака, политичких амбиција, задовољење личних сујета или афирмације, већ само на основу доказаних чињеница", објашњава Пашалић.

Бивши потпредседник Владе Војводине Горан Јешић и студент Реља Станојевић своје нападе на полицајце оправдали су тврдњом да нису били обучени у униформе и да су избегли да се идентификују. Сме ли грађане да приводи човек који нема ознаку да је полицајац?

"Свакако да не може. Дужан је да се легитимише, у супротном би то значило да се ствара једна потпуна правна несигурност у којој свако ко вам приђе на улици и каже да је припадник службе које може да вас ухапси. Али морате да водите рачуна и о томе да је сваки физички насртај кажњив, да спречавање лица у вршењу службене дужности може бити прекршаја па и кривично дело. То су врло осетљиве теме и врло је важно имати доказане чињенице", истиче омбудсман.

А може ли полицајац ког је, рецимо народна посланица Драгана Ракић напала да затражи помоћ од заштитника грађана?

"Управо то и јесте комплексност целог поступка који се води пред заштитником грађана. Видите снимак на коме се дешава нешто, али шта је томе претходило често не знате. И онда морате да истражујете, па немате доказа већ само реч против речи. Поступак пред заштитником грађана нема санкцију, али комплексног тог поступка је готов као судски поступак. Поготово када су у питању овакве ситуације", каже Пашалић.

Заштитник грађана може да покрене поступак и онда када му се грађанин не обрати сам, а у проверу ће кренути и на основу сазнања из медија.

"Мени је то жао што морам да кажем, али неких 70 одсто сазнања из медија су или недовољно или апсолутно нетачна. Било би ружно да наводим сада појединачне случајеве, поготово што су неки заиста уздрмали јавност, али се испоставило да је истина потпуно била супротна од онога што се тврдило", истиче Пашалић. 

У политички острашћеном друштву, у ком се јасно разазнаје ко је већина а ко мањина, саговорник Љиљане Смајловић каже да не постоје ни теоријске шансе да заштитник гађана задовољи обе стране.

"Није се још никад десило. Када се из иностранства поставило питање мог избора изнета је примедба зашто се заштитник грађана бира половичном већином, а не двотрећинском. Питао сам их да ми покажу било коју земљу у Европи у којој неко у парламенту има двотрећинску већину. Има земаља у којима се тако бира заштитник грађана, али онда је то питање политичке трговине по систему ти мени омбудсмана, ја теби повереника или неку другу функцију. И онда сам поставио питање да ли је то демократски. Сви су ћутали", прича заштитник грађана.

Још једна од замерки која је адресирана на Зорана Пашалића јесте да није, за разлику од свог претходника, добио подршку невладиних организација. Пашалић је тада објаснио како заштитник грађана треба да контролише власт, а не да ради за опозицију.

"Заштитник грађана треба да полаже рачуне грађанима преко скупштине и никоме више.
Ако се држимо закона код нас не постоје НВО, постоје удружења и у Србији их има око 25.000. То је врло неуређена област и ја се залажем за то да се уведе ред. Ако отворим киоск са кокицама он ће бити чешће и више контролисан него НВО", каже Пашалић и додаје да постоје удружења са којима његова канцеларија има врло добру сарадњу, али да су оне углавном ван Београда.

А када се, због масовног хапшења Срба на Косову и Метохији, заштитник грађана обратио међународним организацијама од 106 одговорило је само њих три.

"Тражили смо од њих реакцију на злостављање Срба. И нисмо писали то као памфлет већ смо им дали конкретне доказе за то насиље. Учтив и реда ради одговор смо добили само од три организације", истиче Пашалић.