Српски народ најстрадалнији у 20. веку: Јачати културу сећања о геноциду над Србима
У Универзитетској народној библиотеци Републике Српске у Бањалуци, која је била домаћин промоције издања Музеја жртава геноцида из Београда, промовисане су публикације Музеја које су објављене у последње три године.
Промоција је одржана у сарадњи са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске.
Бојан Арбутина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида, каже да је слична манифестација уприличена пре неколико дана у Београду, те да се ради о наставку сарадње са Републичким центром.
"То је био покушај да представимо у Србији издања Републичког центра и да представимо издања Музеја жртава геноцида, јер се бавимо истим темама само у различитим хронолошким оквирима. Републички центар проучава ратове из деведесетих година, ми проучавамо Други светски рат и некако је логично да на овим просторима, који су били и најстрадалнији посебно током Другог светског рата, ту мислим на Босанску Крајину, Лику, Кордун, Далмацију и Банију, да представимо издања која се баве трагичним догађајима из Другог светског рата, попут велике хрватско-немачке офанзиве на Козари из 1942. године, издања о Пребиловцима, затим о Крагујевцу, Краљеву, о Западној Србији, о страдањима Београђана током Другог светског рата", објашњава Арбутина.
Арбутина је најавио даљу сарадњу и нагласио да је посебно важан рад и образовање младих нараштаја.
"У плану је да следеће године представимо једну од наших изложби овде у Бањалуци, да промовишемо наш нови документарно-играни филм који се бави страдањем Срба на Косову и Метохији. Када смо код најмлађих нараштаја, планирамо да едукативне радионице које организујемо у Србији у основним и средњим школама организујемо и овде у Бањалуци, као и обуку за наставнике историје, која је акредитована у Републици Србији, али свакако може да се примени и за наставнике у Републици Српској. Та обука носи назив 'Учење о геноциду над Србима у Другом светском рату', и свакако да је преко потребна да се та прича промовише, нарочито у основним и средњим школама", каже Арбутина.
Истакао је да рад Музеја жртава геноцида превазилази оквире Србије и Републике Српске, и нагласио да је много пројеката који су реализовани у претходном периоду, али како је рекао, "велики су планови и за следећу годину".
"У протеклих месец и по дана отворили смо изложбе у Музеју победе у Москви, у Музеју великог отаџбинског рата у Минску. Тамо смо представили нашу изложбу под називом 'Свети новомученици јасеновачки у светлости васкрсења'. Била нам је част и задовољни смо што смо искорачили са територије Републике Србије, јер нам је много значила та повратна информација, коју смо добили од Музеја победе, да је 20.000 људи видело изложбу о Јасеновцу. Изложба је сада у Минску. Рецимо, почетком следеће године ћемо имати изложбу о страдању Срба у Атини и у априлу 2025. године отворићемо изложбу о Козари у Паризу", каже в.д. директора Музеја жртава геноцида.
Виктор Нуждић, в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих, каже да је организација поменутих догађаја реализација договора Српске и Србије на Свесрпском сабору.
"Ми смо и раније имали успостављену сарадњу са Музејом жртава геноцида и ово се показало као један прави потез, да сродне институције из Републике Српске и Србије сарађују, поготово када је у питању култура сећања и памћења. Ценимо да ћемо на овакав начин, презентујући резултате истраживања нашег Републичког центра и истраживачких резултата Музеја жртава геноцида, допринети јачању културе сећања и, на неки начин, послати поруку да смо ми један јединствен народ, српски народ, без обзира колико неко тежио да нас подели. Евидентно је да ми имамо заједничку историју, да је Српска православна црква оно што нас повезује, те да ми делимо и страдалништво, али и херојство", рекао је Нуждић.