Србија и Балкан
Како је краљ Милан писао кинеском цару
Србија је још 1882. године Кину званично обавестила да је независна земља и да је уздигнута на ранг краљевине
Прве званичне дипломатске контакте Србија је са Кином успоставила још 1882. године, када су њени дипломатски представници у Паризу тадашњој кинеској амбасади уручили писмо краља Милана упућено кинеском цару Гуангсуу, званично, како је у писму наведено, проглашавајући своје ступање на престо и успостављање независности државе.
Србија је у формалном смислу независност стекла на Берлинском конгресу 1878, а за краљевину је проглашена 1882. године.
Кинески државни документ који сведочи да је ово писмо упућено, посредством кинеског посланства у Паризу, пронађен је почетком прошлог века у заоставштини Сјуе Фученга, некадашњег кинеског амбасадора у Француској.
У опширном спису, преводу са кинеског на српски језик, на око шест страница исписаних ћирилицом, дат је географски опис Србије, наведена је дужина њених железничких пруга и телеграфских жица, основни подаци о финансијском стању, као и детаљан преглед свих српских округа са демографским подацима.
У исто време, у научном раду Јуанинг Џанг са Анћин норлал универзитета у Анхуеју (Chinese Painting Theory as an Inspiration: Vladimir Trmčić‘s Two Music Creations on Chinese Painting) наведено је да су званични дипломатски контакти Кине и Србије успостављени "око 1880. године".
Она је навела и речи Сјуе Фученга из његових службених дневничких бележака: "Био сам замољен да предам ово писмо поверења (од краља Милана за киенског цара, нап Б. Ж.) које је представљено нашем цару, са свим речима у најпоштованијем тону."
Ови детаљи из српске и кинеске историје важни су, јер одсликавају дубину корена данашњих српско-кинеских дипломатских односа.
Догодине ће бити обележено 70 година од успостављања дипломатских односа некадашње Југославије и НР Кине.
Институт "Појас и пут" из Београда намерава да у Београду у догледно време одржи скуп посвећен коренима српско-кинеских дипломатских односа, а притом свакако не треба заборавити ни чињеницу да је некадашњи српски посланик у Петрограду, Алимпије Васиљевић, током 1892. године одржавао дипломатске контакте са тадашњим кинеским послаником у Русији.
Биће то највероватније прилика да о овој теми говори и проф. др Јован Чавошки, као најбољи познавалац српско-кинеских односа кроз историју.
