На Космету сам био до 2000. године, када сам рањен, а затим сам постао сенатор као део руске делегације, радећи у Стразбуру, Парламентарној скупштини Европе. Желео сам да постанем изасланик за Косово и Метохију, али Запад је учинио све да ме у томе спречи. Један албански лист је тада, на жалбу Аљбина Куртија, написао "Руски шпијун жели да постане известилац за Косово", открива за РТ Балкан члан Одбора за међународне послове Савета Федерације Федералне скупштине Русије и сенатор из Курске области Алексеј Кондратјев.
Кондратјев је био командир чете специјалних снага у саставу 18. засебног падобранског батаљона на КиМ, где је стигао 3. јула 1999. године.
Како наводи, његови људи били су на местима која су била у његовој зони одговорности, извршавајући задатке, укључујући одржавање мира и осигуравање безбедности српског становништва.
Подсетимо, тада је одлазећи министар привремених приштинских институција Беџет Пацоли изјавио да не жели да сарађује са Кондратјевом. Пацоли је оценио да би именовање руског држављанина за известиоца Савета Европе за Косово "могло бити опасно за земљу".
"Како би се разумео разлог такве реакције Пацолија на моју кандидатуру, пре свега, треба разумети менталитет косовских Албанаца. Од момента уласка руске јединице у састав Кфора на територији КиМ, Албанци су се јако негативно понашали према Русима и на сваки начин су показивали да нису спремни за дијалог и сарадњу са нама. Они су преферирали, уместо Руса, амерички контингент. Ово није нека новост", наводи наш саговорник.
Кондратјев додаје да је, када је био на Космету, научио српски језик, као и да његово срце све до данас није заборавило КиМ ни Србију.
"Мислим да смо ми, како кажу, браћа заувек. Једна крв, једна застава, једна вера", наглашава он.
Докле год чувамо православну веру, имамо будућност
Наш саговорник додаје да је погром из 2004. године на КиМ, иста ствар која се десила у Украјини 2014. године.
"На Косову и Метохији су гаранције западне заједнице Кфор, а Албанци су од тзв. Ослободилачке војске Косова створили такозвану косовску службу безбедности – заправо националну војску, што је забрањено резолуцијом 1244. Од тог тренутка, када су створили УЧК од бивших милитаната, чинили су све што су могли да истисну српско становништво. Киднаповали су људе, пуцали на њих", указује руски сенатор.
Како оцењује, Косово није само срце Србије, већ је према Унеску, на првом месту у свету по броју православних цркава по квадратном километру, а управо су ти милитанти, по наређењу са Запада, почели да уништавају православне светиње.
"Руси, као и Срби, имају три јединства. Нису то само Свети Дух, Отац и Син, него то су суверенитет, националност и православље. Православље је основа не само вере човека, оно је основа суверенитета и свега и право се на тај начин боре против Руса, а и против Срба", наглашава Кондратјев.
Он подсећа да је у Украјини забрањена само православна вера, да ни унијатизам ни католицизам нису забрањени, а да исту ствар сада ради и УЧК на Космету – "руше нашу православну веру, праву веру, под маском некакве демократије, а то је оно главно што нас спаја и тера да се држимо, да останемо људи".
"Немојте постати као ови са дугиним заставама. Схватите да докле год имамо веру, имамо будућност, а лишавајући нас вере, хоће да се увере да нема ни Русије ни Србије. Дакле, ово што се дешава је сасвим очекивано и јасно куда води. Они ће настојати да истисну Србе са земље на којој се цар Лазар 1389. године борио до последњег даха. Иако је изгубио битку, постао је пример отпора 500 година. Шта је Лазар учинио? Устао је и рекао: 'Или ћемо са свима овде лећи и остати упамћени као јунаци, или ћемо бити проклети у све векове'. Изгинули су, али су остали верни Србији и вери православној", каже руски сенатор.
"За нас је то пример борбе за Србију, за Косово, као последњи плод разума и кретања напред, а не да нас Запад позива да постанемо животиње које су заборавиле одакле су, ко су биле и ко могу постати", закључио је Кондратјев.