Србија и Балкан
Ко се у Србији боји Закона о страним агентима?
Аргументи против регистровања агената страних утицаја, свуда су исти - да тако нешто, осим ако се дешава на Западу, води репресији
Закон о посебном регистру агената страног утицаја чији су предлог поднели посланици Покрета социјалиста далеко је још од усвајања, али је као онај снег у пословици, разоткрио трагове бројних зверки – које, по свему судећи страхују да би нас ти трагови могли довести и до њихових стварних извора финансирања, а онда и натерати да се запитамо, ако не и да закључимо, чије то интересе они заступају на домаћој политичкој сцени.
Ланчана реакција налик оној коју је доживела Грузија због истог закона, али и Република Српска (која је закон повукла и вратила на дораду) па потом и Црна Гора – покренута је и у Србији.
И у Србији се, наиме, чује се како су такви акти увод у репресију и прогон неистомишљеника, али, као мање познат део приче и овде остаје чињеница да је претеча свих ових закона и предлога закона – управо "светионик демократије" односно Америка, која је још 1938. године усвојила ФАРА закон (Foreign Agents Registration Act).
Проблем је, међутим, што сличан и то и блажи закон имају и Руси – а знајући да "што је дозвољено Јупитеру није волу" – јасно је да ни Руси, ни Грузини, ни Црногорци, ни Срби – не би требало да знају на чијим су јаслама невладине организације и политички субјекти који делују на њиховој територији. То право, Запад, очигледно даје сам себи.
Није дакле, зачујуђујуће то што нас амерички Радио Слободна Европа поучава како "Закон о страним агентима постоји у Русији и, по мишљењу критичара, служи да угуши критику власти и ограничи рад активиста за људска права и независних медија", док онај у Америци изгледа има племенитије сврхе јер "циља на прање новца, корупцију, тероризам и заобилажење санкција".
Није чудо ни што је Софија Тодоровић шефица Инцијативе младих за људска права (НВО која се такође финансира страним новцем) "упозорила" да би импликације усвајања и примене једног оваквог закона "водиле Србију у чист репресивни режим".
Оно што, међутим, донекле изненађује јесу реакције домаћих политичара, који о закону говоре као да Покрет социјалиста у најмању руку покреће инквизицију – а не инцијативу да финансирање НВО коначно постане транспарентно. А ако нешто није спорно, зашто је проблем да буде и транспарентно? Зар није транспарентност обавезна ставка у политичком програму свих опозиционих партија?
Један од првих који су се огласили поводом иницијативе посланика Покрета социјалиста био је председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић који њихов предлог види као најаву да би "Вулинови посланици да ислеђују агенте страног утицаја у Србији".
"Пазите шта желите, можда вам се и оствари. Уколико сте заборавили, и Русија је страна држава", упозорио је Грбовић.
Русија, у праву је, јесте страна држава, али је реч о земљи која поштује међународно право и не меша се у унутрашња питања савезника. Није Русија, него су САД и ЕУ у Грузији дигле прозападну "куку и мотику" који су данима протестовале у Тбилисију управо због доношења једног оваквог закона. У Грузији, иначе послује око 33.000 НВО – а само Запад је био против тога да ова земља поред толико организација цивилног друштва које раде захваљујући страном новцу – заштити свој национални интерес.
Павле Грбовић, међутим, није једини који се унервозио због иницијативе Вулинових посланика. Реаговао је и председник Демократске странке Зоран Лутовац. По истом шаблону, како реагују и његове колеге у другим земљама које покушавају да региструју стране агенте – и Лутовац најављује "катастрофу".
"Предлог овог закона продубљује основ за прогон неистомишљеника. Усвајање овог закона био би увод у ескалацију репресије и насиља. Ово не смемо дозволити", навео је Лутовац на свом Икс налогу, позивајући на реакцију медије попут "Нове С", "Данаса", "Инсајдера", "Радара", недељника "Време" и "Нови магазин“".
За разлику од прозападно оријентисаних колега лидер покрета "Ми – снага народа" Бранимир Несторовић никада није крио да се његов покрет залаже да сви који примају новац од страних НВО буду означени као страни агенти.
"Јер то и јесу. Као што је рекао Путин - онај ко плаћа музику, наручује и песму", истакао је Несторовић раније у разговору за РТ Балкан.
Али, шта о оваквом акту мисле они од кога доношење овог закона највише зависи?
Иако је је председник Србије Александар Вучић раније, коментаришући документ који је кинеска влада објавила о финансирању НВО у Србији, упитао "што толике паре дају?" - све су прилике да му се и не жури да на то питање добије одговор. Најављује, ипак, да предстоји расправа о тој иницијативи.
"Није то Влада предложила, већ једна странка. Једна политичка странка је предлагала тај закон, да је Влада хтела, она би га усвојила. Како у свакој земљи кад год се помене неки сличан закон, непогрешиво се увек исти јављају. Како се увек ти на које се то односи, јаве. Људи знају ко ради за стране земље, а ко за своју земљу", рекао је Вучић коментаришући изјаву Софије Тодоровић.
Председник је раније упозоравао и да је сир "бесплатан само у мишоловци", а однос НВО са донаторима описивао изразом "ропска порција чварака". Док маст прска на све стране, изгледа да ћемо морати мало да сачекамо како бисмо сазнали - ко те чварке топи.
