Српска православна црква оптужена је за крађу, а један од њених највреднијих духовних споменика на тлу Босне и Херцеговине, Чајничко јеванђеље, доведено је у везу са "босанском црквом", што је јеретичко тумачење његовог порекла.
Српска православна црквена општина Чајниче на ове две ствари и још сијасет других указала је у недавном писму упућеном Комисији за очување националних споменика Босне и Херцеговине.
Оно долази после читавог низа написа у сарајевским медијима крајем новембра о томе да је Чајничко јеванђеље нестало из БиХ, да је отуђено и нико не зна где је, да је о случају обавештена Агенција за истраге и заштиту БиХ (СИПА) и Министарство унутрашњих послова Републике Српске, па убрзо и открића да је Чајничко јеванђеље у Београду, на рестаурацији.
Што се тиче "крађе" у којој је СПЦ, тачније Митрополија дабробосанска, од саме себе украла највреднију средњовековну рукописну књигу коју поседује и послала је на конзервацију и рестаурацију у Србију, јавност је о "случају" алармирала научна сарадница у Институту за језик у Сарајеву Ерма Рамић Кунић, доктор наука из области "лингвистичке боснистике".
Рукопис је босански, бајо
Она је на свом Фејсбук профилу написала да је "неко отуђио Чајничко јеванђеље из Босне и Херцеговине", да се ради о националном споменику БиХ и једином рукопису црквеног карактера који се чува у БиХ, да оно не може да се износи из земље без сагласности Комисије за националне споменике. Рамић Кунић је завапила да је то државни скандал и љутито поручила: "И да, за све остале: рукопис је босански!".
И док је председник Комисије за националне споменике Фарук Капиџић на свом Фејсбуку качио фотографију Милорада Додика и Емира Кустурице са поруком "нека главни баја, босански православац прво каже", а професор емеритус Енвер Имамовић за Радио Сарајево туговао због нестанка "вредног рукописа који се односи на писану грађу средњовековне босанске државе", који су појединци украли из "тамошњег манастира", стигло је објашњење.
Јеванђеље је на рестаурацију послао Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске, а финансира је Влада РС. На констатацију медија да је одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ, којом је Чајничко јеванђеље проглашено за национални споменик, забрањено његово изношење из БиХ без сагласности комисије, из завода су објаснили да је одобрење за привремено изношење културних добара из Републике Српске у надлежности тог ентитета.
То предвиђа Закон о културним добрима РС, као и Дејтонски мировни споразум, а државна комисија својим одлукама нема право да даје мишљење о извозу, јер не можете "кроз ниже законске акте уређивати више".
У телевизијском гостовању почетком децембра, Рамић Кунић понешто је ублажила реторику, Јеванђеље није украдено, већ је "нелегалним путем изнето из БиХ", тврдећи истовремено и да научници не отимају српско културно благо и да је Чајничко јеванђеље "босански рукопис".
Документовани покушаји отимања
Рукописно јеванђеље из раног 15. века које је настало на двору феудалца Павла Раденовића, родоначелника великашке породице Павловић, које уз велику културно-историјску вредност има и огроман духовни значај, чува се у музеју цркве Успења Пресвете Богородице у Чајничу и вековима уназад у власништву је и под старањем Српске православне цркве – Митрополије дабробосанске.
Уз сагласност митрополије, 2007. године комплекс цркава Успења Пресвете Богородице и Вазнесења Христовог, заједно са свим покретним културним добрима која се у њима чувају, међу којима је и Чајничко јеванђеље, проглашен је за национални споменик БиХ. Међутим, комисија за очување националних споменика БиХ 2013. године донела је нову одлуку. Чајничко јеванђеље издвојено је из ове целине и проглашено националним добром БиХ, а поступак је покренут, како се наводи у одлуци комисије, на предлог Харуна Буцаловића из Сарајева.
"Чајничко јеванђеље једина је средњовековна рукописна књига босанске провенијенције до данас сачувана у Босни и Херцеговини", пише у одлуци у којој се на само једном месту помиње Српска православна црква, на оном где се наводи да је у њеном власништву и то написана малим словом.
Описује се као "средњовековно босанско јеванђеље", а ни на једном месту се на наводи да је оно православно, иако би и та чињеница требало да буде неупитна.
У јеку забринутости због "крађе културног блага БиХ", српски представник у Комисији за очување споменика БиХ Анђелина Ошап Гаћановић изјавила је за РТРС да од краја Другог светског рата постоје документовани покушаји отимања тог рукописа, укључујући и покушај локалних муслимана да га пребаце у Ватикан.
Професорка са Катедре за србистику Филолошког факултета у Бањалуци Зорица Никитовић медијима је објаснила да је Чајничко јеванђеље писано истим писмом као Мирослављево јеванђеље, као и да је почетком 20. века у науку унето као рукопис српске рашке редакције.
"Политика" је недавно подсетила да су одлуку из 2013. године, да се Чајничко јеванђеље издвоји и прогласи националним спомеником, надлежни у Републици Српској прочитали као идеолошку јер се њоме отима документ из рашког рукописа, као и да је тада почео мит о јеванђељу као некаквој богумилској књизи. Наведено је и да српски члан комисије, Љиљана Шево није била сагласна са одлуком донетом 2013. године. Изгледа да је лакше било јеванђеље прогласити босанским, подухват великих размера би био сврстати цео црквени комплекс у којем се оно чува у "босанску провенијенцију".
Национал-шовинистички однос
Митрополит дабробосански Хризостом сазвао је почетком новембра у седишту митрополије у Сарајеву саветовање са члановима црквене општине Чајниче у вези са статусом Чајничког јеванђеља "поводом непримереног и национал-шовинистичког односа бошњачког и хрватског члана Комисије БиХ за националне споменике, те тенденциозног и националистичког насртања одређених бошњачких кругова на идентитет Чајничког јеванђеља", како је објављено на сајту митрополије.
На састанку је, између осталог, одлучено да се формира посебно тело "за праћење насртаја и покушаја отимања имовине српско-православне провенијенције", уз поруку да је недопустиво и непримерено присвајање културних и сваких других добара српског народа и Српске православне цркве у БиХ.
Указано је да је одлука из 2007. године незаконито промењена, и истакнуто да уколико комисија не повуче своју одлуку из 2013. по питању Чајничког јеванђеља, Митрополија дабробосанска и Црквена општина Чајниче повући ће своју сагласност за проглашење културним добром из 2007. и покренуће поступак изласка из тог споразума.
После овог састанка упућено је писмо Комисији за очување националних споменика БиХ, чије су изводе медији објавили јуче, а у којем се упозорава на тешке оптужбе за крађу на рачун СПЦ и јеретичка тумачења јеванђеља као богослужбене књиге "босанске цркве".
У писму се наводи да термин "босански", може да буде само географска одредница јер означава територију на којој је Јеванђеље настало, а никако "цркву" којој наводно припада.
"Сагласни смо да Чајничко јеванђеље треба да буде заштићено као национални споменик БиХ у једној свеобухватној одлуци уз сва друга покретна добра Цркве и саму Цркву Пресвете Богородице у Чајничу, али једино и искључиво уколико се његове вредности припадности литургијском источнохришћанском православном обрасцу не негирају и не приписују, научно неутемељено, јеретичким средњовековним религијама", наводи се у писму Црквене општине Чајниче.