Школе у све тежој ситуацији: Наставнике траже и преко друштвених мрежа

Директорима основних и средњих школа све је теже да организују наставу. Већ се одавно зна да нема довољно наставника математике, физике, хемије, страних језика, али све је већи проблем наћи и учитеље. Кажу да је посебно тешко уколико неко од запослених оде на боловање. Пронаћи краткорочно, адекватну замену постала је "немогућа мисија". Често се ангажују студенти завршних година на факултетима, само да се настава не губи.

Наставницима по два предмета? Због мањка кадрова у Министарству просвете размишљају о новим мерама

Директори школа до кадра долазе различитим каналима. Зову факултете и моле да поставе оглас за студенте завршних година, а све се чешће могу видети огласи на друштвеним мрежама да нека тражи наставника или учитеља на замену.

Посебно је тешка ситуација у основним школама у унутрашњости, али и средњим стручним школама. Прве су се на удару нашле електротехничке школе које тешко проналазе наставнике за стручне предмете, јер нико од информатичара неће да дође да ради у школи за почетну плату од  86.670 динара, ако му привреда нуди много више. Тако се дешава да ђаци губе наставу и по неколико месеци.

Директор ОШ "Павле Савић" у Миријеву Милан Крстић каже да су ове школске године имали среће и почели су је са довољно наставног кадра. Проблем је, наводи, када неко од наставника оде на боловање.

"То је озбиљан проблем, јер је тешко наћи наставника који ће да дође на замену две, три недеље. Раније је било довољно учитеља, сада ни њих не можемо да нађемо. Користимо разне канале да дођемо до кадра. Наставници оглашавају на друштвеним мрежама, ми директори имамо своје вибер групе. Међутим, доста тешко то иде", рекао је Крстић за РТ Балкан.

Додаје да је дефицит наставног кадра питање од националног значаја. Сматра да је образовање кључно за развој једне земље и да та битка не сме да се изгуби. 

"Млади не желе да упишу наставничке факултете и мора нешто конкретно да се уради по том питању", навео је он.

У овој школи следеће године иду две наставнице математике у пензију и Крстић каже да ће бити озбиљан проблем да се пронађу математичари. Већ су се ангажовали, траже кадар, али за сада безуспешно.

Тренд наглог опадања интересовања за наставничке факултете почео је 2015. године. Те године на Математичком факултету у Београду било је 112 пријављених кандидата за полагање пријемног, а само годину дана касније број заинтересованих кандидата је преполовљен. Већ тада у школама у Србији недостајало је око 500 наставника математике и исто толико физике.

Kолико је ситуација алармантна најбоље говори податак да се ове године у Новом Саду на смеру за наставника хемије није пријавио ниједан кандидат, док се у Београду пријавио само један кандидат у јунском упитном року.

Декани осам факултета Универзитета у Београду, који школују наставнике, прошле године урадили су Платформу којом се предлажу решења како би се повећало интересовање за наставничке смерове и решио дефицит кадрова у школама. Платформу су проследили Министарству просвете и Влади Србије, али на то нису добили одговор званичника.

Идеја декана је да се уведу регионалне стипендије за студенте који уписују наставничке факултете. Сваки регион би урадио анализу колико им наставника недостаје у школама и пројекцију каква ће бити ситуација наредних пет година. На основу тога делили би регионалне и локалне стипендије за упис на наставничке смерове који су дефицитарни.

Став декана је да плате у просвети треба да буду 30 до 50 одсто веће од просечне плате у Србији, да би се стимулисали млади људи да уписују наставничке факултете.

Нова радна места у просвети: Ускоро расписивање конкурса

Министарство просвете повећало је стипендије за студенте друге и треће године који се школују на наставничким смеровима и стипендија сада износи 19.800 динара месечно.

Декан Хемијског факултета проф. Горан Роглић каже да на њиховом факултету ниједан студент није добио ступендију, јер је услов очишћена претходна година. 

"Колико знам ни са физике нико није испунио услов. И ту је требало прво разговарати са нама, када су прављени критеријуми за стипендију. Требало је урадити анализу, да доставимо министарству где смо по тим критеријумима, да ли могу то студенти да остваре или не. Нико нас није контактирао", рекао је Роглић за РТ Балкан.

Додаје да стипендије могу бити једна од подстицајних мера, али да не може само то да мотивише младе да уписују наставничке факултете.

"Док се не поправи плата у просвети, интересовање се неће поправити", навео је он и додао да немају проблем само школе да пронађу наставни кадар, већ и факултети.

Појашњава да је посебно тешко факултетима који школују информатичаре да задрже асистенте који ће да раде у настави, јер им привреда нуди веће плате.

"На факултетима који школују кадар где су добре зараде у привреди- ЕТФ, Математички факултет, тешко можете да пронађете младе који хоће да остану у настави као асистенти. Код нас на Хемијском то није велики проблем. Ми успевамо да задржимо децу, у просеку четири до 10 студената годишње. То су све студенти који имају просечну оцену преко 9. Они остају на факултету да раде науку. У нашој струци у привреди нису високе плате", појаснио је Роглић.

На Платформу декана наставничких факултета још није стигао никакав одговор Министарства просвете. Полазна основа је да се ураде анализе по регионима, колико и где недостаје наставног кадра. 

"То је полазни моменат који морамо имати да би наставили даље разговор. Нико од нас не тражи да се стипендирају наши студенти без основе, већ на основу анализе која би се урадила и видела где је дефицит и видела колико наставника недостаје за које предмете", закључио је Роглић.