Шмит поново потеже причу о државној имовини БиХ

Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат за високог представника, изјавио је данас да је Савет за имплементацију мира (ПИК) у БиХ дао "снажну подршку" питању државне имовине.

Председник Републике Српске Милорад Додик је јасног става да државна имовина БиХ не постоји.

"Имао сам утисак да неки људи само чекају да високи представник наметне одлуку. Морам вас разочарати, не желимо наметати правила већ позивамо парламент да, уз нашу помоћ и припрему, ради на доношењу државног закона којим ће се регулисати питање државне имовине", рекао је Шмит на конференцији за медије у Сарајеву.

Како преносе федерални медији, Шмит је рекао да је то важно за инвестиције у БиХ и позвао парламент, укључујући, како је навео, и оне који имају другачије мишљење да ипак седну заједно и разговарају о овој теми.

Говорећи о државној имовини и заштити територијалног интегритета Босне и Херцеговине, Шмит је рекао да ПИК има тесну сарадњу са ЕУ с намером да та сарадња буде настављена на путу БиХ ка европским интеграцијама.

Стевандић: Ослобађајућа пресуда Додику демаскираће именовање Кристијана Шмита

"Јасно смо рекли у току наших разговора да је територијални интегритет изузетно важан и неприхватљиви су било какви сценарији сецесије. На тај начин се угрожавају и доводе у питање институције БиХ, на штету свих грађана, без обзира где живе. Мислим да су чланице ПИК и дипломатске мисије још једном поновиле да ће помоћи у налажењу решења за државну имовину. Пут који је пред нама је препун изазова, али ја сам оптимиста и верујем да БиХ има добре шансе за ЕУ интеграције", рекао је Шмит.

Саветник председника Републике Српске и правник Огњен Тадић је за РТ Балкан рекао да у Бећиревићевом и Комшићевом тексту предлога закона јасно пише да се њиме тражи увођење нове надлежности БиХ, а у вези са доношењем тзв. имовинских закона.

"Дакле, и по томе је јасно да Дејтонски мировни споразум никога у БиХ не обавезује да такав закон буде усвојен на нивоу БиХ. Дејтоном није предвиђен да он постоји. Узгред речено, треба коначно разјаснити да се када се каже 'државна имовина' не мисли на имовину БиХ, него на имовину бивше државе Југославије. И тзв. Савет за имплементацију мира и сви остали због тога требају престати да погрешно користе тај назив", истиче Тадић.

Нагласио је да је Република Српска више пута до сада, у складу са Дејтонским мировним споразумом, решавала питање тзв. државне имовине и тиме омогућавала правну сигурност и инвестиционе иницијативе, додавши да је управо тзв. Савет за имплементацију мира онемогућавао примену законских решења својим утицајем на високе представнике и Уставни суд БиХ.

"Сходно томе Република Српска је и даље спремна да у складу са важећим правним поретком решава ово питање, а нека се странци уздрже од кршења Дејтонског мировног споразума", поручује Тадић.

Професор Уставног права из Републике Српске Синиша Каран је, такође, више пута до сада упозоравао да је Уставом БиХ одређено да државна имовина спада у надлежност ентитета, а међу набројаним питањима која спадају у надлежност институција БиХ не налази се ниједно које указује на надлежност над "државном имовином".

"Имовина која се налази на подручју Републике Српске, била покретна или непокретна, припада Републици Српској. И само Српска може њоме да располаже", указао је Каран и истакао да то пише у Дејтонском споразуму, али да без обзира на јасне одреднице, упорно трају покушаји да се од Српске одузме оно што јој припада и константно се понавља прича о државној имовини БиХ, иако се она у чувеном документу из 1995, којим је заустављен рат, и не спомиње.

Извештај тзв. високог представника небитан и личан: Шмит фрустриран Додиком и Српском

Каран је истакао да је "наопака идеја о отимању имовине потекла од Канцеларије високог представника у БиХ, подржао ју је Уставни суд, а све са циљем да се Српској 'вежу руке', одузме финансијска способност, отме имовина као једно од главних обележја државности и независности и тако трасира пут за њено укидање и свођење на љуштуру".

"У пракси би то значило да сва природна богатства – шуме, реке, рудници, путеви чија је вредност непроцењива, припадну Сарајеву и оно би њима газдовало – продавало, давало концесије, одређивало где може шта да се гради...", прецизирао је у више наврата Каран.

Иначе, питање државне имовине у БиХ је додатно подгрејана после одржавања Свесрпског сабора на којем је донета Декларација која предвиђа јединство Срба и инсистира на спровођењу изворног текста "Дејтона", а не произвољним тумачењима.

Причу о "државној имовини БиХ" започео је још 2005. тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, који је наметнуо Закон о забрани располагања, како је тада написао, "државном имовином БиХ". Ешдаун је поручио да ова одлука важи док се не усвоји Закон о располагању државном имовином БиХ на нивоу БиХ, а којим би се утврдило која имовина припада ентитетима, а која централној власти. Овај закон никада није усвојен у институцијама БиХ.