Србија и Балкан
Знају "страни агенти" да држава зна ко су: Зашто се онда плаше да не сазна јавност?
Предлог Покрета социјалиста о агентима страног утицаја не брани никоме рад, већ предвиђа да сви подаци о томе ко кога плаћа буду доступни јавности
Тајни агенти који раде у Србији, за државне институције су јавни. То су подаци о томе ко их финансира, у којим су организацијама и удружењима, како су дошли, ко их је довео и да ли предају завршне рачуне и плаћају порез.
Зато се поставља логично питање, зашто је, чим је на писарницу Скупштине Србије дошао Предлог Закона о регистру агената страног утицаја, који су поднели посланици Покрета социјалиста, у одбрану "демократије", скочила и "кука и мотика".
Шта је спорно, ако савесно плаћају порез и живе и раде по законима Србије? Јер, документ, који су предложили парламентарци Ђорђе Комленски и Бојан Торбица, не предвиђа никоме забрану рада, већ само, према члану 1. "оснивање Регистра непрофитних организација основаних у Републици Србији које се финансирају у претежном делу од стране страних субјеката, или које на други начин помажу страни субјекти ради политичког утицаја, деловања и вршења других политичких активности, и могу се у складу са овим законом одредити као агенти страног утицаја".
И можда у том "грму лежи зец". Знају страни агенти да држава зна за кога раде. Али, знају и да јавност то не зна. А, њихов основни посао је да кроје ставове јавности. Ако људи буду знали ко их плаћа, онда је велико питање да ли ће моћи да утичу на њихове ставове.
У Предлогу посланика Покрета социјалиста се наводи да се под агентом страног утицаја подразумевају удружења и непрофитне организације, које у претежном делу финансирају, или на други начин помажу друге државе, њихови органи, међународне и стране организације, страни држављани или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства.
"Под финансирањем се подразумева да је у последњих годину дана, удружење или непрофитна организација од субјеката из страних држава примила више од половине укупних средстава. Под страним субјектом подразумева се влада, органи друге државе или страна политичка странка, физичко лице које нема држављанство Србије и пребивалиште у Србији или правно лице које je организовано, регистровано или основано по прописима друге државе или има седиште у другој држави", наводи се у документу.
Агент страног утицаја, према предлогу је и непрофитна организација која се бави политичким деловањем или политичким и другим активностима усмереним на угрожавање демократије, нарушавање интегритета Србије, кршење Устава, распиривањем националне, расне или верске мржње и нетрпељивости.
"Политичко деловање организација подразумева учешће у предизборној кампањи, прикупљање средстава, финансирање кандидата и странака и спровођење политичке активности у сврху остваривања утицаја на формирање јавног мњења ради постизања политичких циљева", пише у предложеном тексту.
Такође, прецизирано је да политичка активност означава активност према институцијама или изабраним представницима Србије у циљу формулисања политике, политичког или јавног интереса Србије. Наглашено је да статут, деловање и активности непрофитних организација не могу бити супротни уставном поретку.
"Политичким деловањем, у смислу овог закона, не сматра се деловање у области науке, културе, социјалне и здравствене заштите, спорта, заштите потрошача, заштите права националних мањина и лица са инвалидитетом, заштите животне средине, борбе против корупције као и деловање у оквиру Уставом загарантованих слобода и права", наводи се.
Предвиђено је да се иступања представника агената страног утицаја, штампани и видео-материјал који се објављују у медијима или мрежама, морају имати ознаку да је организација уписана у регистар агената страног утицаја који ће да води Министарство правде.
У регистар се уписују назив и седиште оснивача, подаци о оснивачком акту и решењу о упису, подаци о статуту, органи непрофитне организације, одлука о избору лица овлашћеног за заступање. Уписани подаци су јавни и Министарство правде је дужно да обезбеди увид свим заинтересованим државним органима, организацијама и пунолетним држављанима у складу са ограничењима која прописује Закон о заштити података о личности.
Организације морају да доставе полугодишњи и годишњи финансијски извештај са назнаком уплатиоца, висине средстава, изражених у новцу или другој вредности, као и извештај о трошењу. Министарство правде ове податке доставља Пореској управи.
Инспекцијски надзор је предвиђен једном годишње, а може се урадити и ванредно по представкама грађана, на предлог државних институција или на захтев надлежног одбора Народне скупштине.
Уколико непрофитна организација поступа противзаконито, Министарство доставља предлог надлежном суду за забрану обављања рада и подноси пријаву против одговорних лица у складу са одредбама кривичног законодавства Републике Србије.
Иако предложени закон још није ни дошао до дневног реда, стигла је порука да су Сједињене Америчке Државе забринуте због импликација које би предложени закон о страним агентима у Србији могао да има на демократију, људска права и основне слободе, укључујући слободе изражавања и удруживања. Одговорио им је потпредседник Владе Александар Вулин рекавши да је Покрет социјалиста предложио Предлог Закона о страним агентима на усвајање нашој Скупштини полазећи од искустава ФАРА закона донетог и примењиваног у САД. И уместо да, наводи Вулин, подржи тако позитивну праксу, Стејт департмент покушава да спречи доношење закона близанца у Србији.
Али, изгледа да је оно што је на Западу дозвољено, у Србији забрањено. И толико о бризи за демократију.
