Након што су недавно Албанци на југу Србије на протесту под "окриљем" борбе против наводне дискриминације, покушали да распламсају тензије у овом делу земље упирући прстом у државу Србију која "не мари за мањине", лидер Албанаца посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери, смислио је још једну провокацију.
Следећи снове својих сународника са југа земље за "реципроцитетом" Заједници српских општина на КиМ, Камбери је заједно са својим посланичким клубом, поднео Предлог закона о заштити и слободама националних мањина, којим се између осталог, додатно поткопава територијални интегритет Србије.
У пропису чији је Камбери предлагач, заједно са посланицима Ахемдином Шкријељем и Минелом Календерем, члан 12 прописује да се подручја у Србији "традиционално насељена припадницима националних мањина односно локалне самоуправе које традиционално припадају таквим подручјима, у поступку територијалног уређења, дефинишу као територијално-административне целине".
Након што је своју замисао парцелизације Србије адресирао на парламент, Камбери је оптужио Србију да игнорише препоруке Европске уније када је реч о поштовању права Албанаца на југу и захтевао "хитну акцију ка испуњавању Акционог плана за интеграцију Албанаца".
А, овим корацима претходили су сусрети са албанским председником Бајрамом Бегајем, док је почетком новембра у Бујановцу угостио британског амбасадора Едварда Фергусона, са којим је како је навео "разговарао о Плану од седам тачака".
"Присуство међународних званичника у прешевској долини и даље је неопходно како би се допринело остваривању права Албанаца", навео је Камбери на друштвеној мрежи Фејсбук након сусрета.
Током састанка са албанским званичницима, Камбери је назначио да "присуство Албаније у долини и даље изузетно важно за Албанце", док "координација и сарадња са њима остају незаменљиви".
Како за РТ Балкан појашњава познавалац уставног права, реч је опасним намерама да се и друга подручја, настањена националним мањинама, попут Војводине, Новог Пазара, не само југ Србије, претворе у некакве територијално-административне целине.
"Овај члан 12 је нејасно формулисан како би под тим термином могло да се скрива свашта. Оваква формулација сама по себи ствара простор за нешто што би сутрадан могло да се изроди у неки облик некакве заједнице албанских општина, а термин ствара простор управо за таква потенцијална решења", наводи стручњак за уставно право.
Како објашњава наш саговорник, наша територијална организација по закону, али и Уставу дефинише – општине, градове, Град Београд, као и две аутономне покрајине – Косово и Метохију и Војводину.
"Они желе у прикривеној форми један степен територијалне аутономије за себе. Очекују реципроцитет за оно што би Срби добили на КиМ", објашњава стручњак уставног права.
Историчар и политички аналитичар Срђан Граовац сматра да је ово само још једно средство притисака на Београд како би се показало да националне мањине немају права која јој припадају и наводи да у "прљавој" игри покушавају да покажу да је Србија нетолерантна и да је потребна "аутономија" и већа заштита Албанаца на југу.
"Камбери је одлучио да буде ништа до друго до марионета Аљбина Куртија са којим одржава редовну комуникацију. Циљ је да се пошаље порука страној јавности да Србија није спремна да даје уступке Албанцима које тражи за Србе на КиМ. Повезао бих то и са ЗСО и са оним на чему Курти инсистира, да Албанци добију оно што имају Срби на КиМ. Морам да нагласим да никакве паралеле не могу да се повлаче, јер КиМ је део наше државе", рекао је Граовац за РТ Балкан.
Када се прикаже да су људи незадовољни, као што је то покушано на недавном протесту на југу, Граовац истиче да је онда "логично" да уследи један овакав пропис, да треба радити на побољшању њихових права кроз измене законске регулативе.
"Они тиме шаљу поруку да желе стварање административно-територијалне аутономије, која би била албанска аутономија на југу Србије. Стратегија Албанаца је јасно усклађена са тим планом, да покажу да се ситуација мора мењати кроз законе", наводи Граовац.
Политички аналитичар са Института за европске студије Душан Илић сматра да оваква територијална реорганизација није прихватљива јер има сепаратистичких тенденција.
"Албанци су већина само у Прешеву. Не могу некакву етничку територијалну целину за једну и по општину. Једини разлог формирања таквих јединица ту или у неком другом подручју значило би корак ка отвореном сепаратизму", наводи Илић за РТ Балкан.
Осим овог предлога закона, Камбери је поднео иницијативу и за измену Закона о седиштима судова и тужилаштава, којим би да мења подручја надлежности судске власти.
"Последњи случај се односи на Прекршајни суд у Прешеву, на чије чело је постављен српски судија, игноришући албанске судије", навео је Камбери на друштвеној мрежи Фејсбук.
Ипак, број међуетничких инцидената на југу, закључују наши саговорници, не може да се упоређује са инцидентима у којима су Срби на мети на простору КиМ, нити се може говорити о њиховој угрожености, под "чијим плаштом" би могли у било каквој варијанти, да траже другачију расподелу "снага", а камоли територијалне организације.