Србија и Балкан
Велики испит за владу Мицкоског: Ко, зашто и да ли "удара" Албанцима на језик у Северној Македонији
Седница Уставног суда са овом темом требало је да буде одржана 2. октобра, али је тада отказана због "осетљивости ситуације са укидањем баланса"
Уставни суд Северне Македоније почеће за шест дана расправу о судбини албанског језика у овој држави, пренео је јуче портал "Кљан Македонија".
Ово је, иначе, албанска интерпретација тачке која ће се ускоро наћи пред Уставним судом државе. Званично, ова инстанца расправљаће на 32. седници, 11. децембра у 9.30 часова, "о уставности и законитости Закона о употреби језика".
Седница Уставног суда са овом темом требало је да буде одржана 2. октобра, али је тада отказана због "осетљивости ситуације са укидањем баланса".
Пред Уставним судом биће бројне иницијативе које оспоравају Уредбу о проглашењу и сам Закон о употреби језика, који су објављени у "Службеном веснику Републике Македоније" број 7/2019. Међу подносиоцима иницијатива су грађани, удружења, политичке странке, међу којима је и ВМРО, као и универзитетски професори, а указују на процедуралне и материјалне аспекте неуставности.
Сам премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски, за чију је владу ово први велики испит, подсетио је ових дана да је Закон о језику на провери, односно у фиоци Уставног суда већ пет година и да се управо у мандату његове владе ова тема враћа на дневни ред.
Пред Уставним судом биће наводи да "Закон није усвојен двотрећинском већином", као и да га претходно нису разматрала надлежна скупштинска тела. Наводи се и да је "Закон објављен без потписа председника Републике, што је све, по мишљењу иницијатора, кршење Устава".
Председник Уставног суда Северне Македоније Дарко Костадиновски раније је најавио седницу на којој ће се расправљати о укидању три члана из Закона о примени језика. Иницијативу председника УС да се ова тема стави на дневни ред подржали су и владајућа ВМРО премијера Мицкоског, али и албанска коалиција ВЛЕН, која је део владајуће већине у Северној Македонији, уз назнаку да је ова албанска коалиција обезбедила да се не укине читав закон, већ само неки његови чланови.
Прича је изнова покренута и после недавног састанка премијера тзв. Косова и Северне Македоније, Аљбина Куртија и Христијана Мицкоског, када је Курти рекао да у Северној Македонији "не постоји закон о употреби албанског језика", да га "није било ни у прошлости", као и да "у Македонији постоји закон о употреби језика у коме се помиње бројка од 20 одсто, али то није посебно за албански језик него за употреби језика уопште".
Они који поменути закон оспоравају сматрају да се њиме "проширује обим употребе језика невећинских заједница ван оквира предвиђених Уставом, што доводи до правне нејасноће и потенцијалних неједнакости". Посебно се оспоравају чланови који се односе на употребу језика у судским, управним и образовним процесима, као и они који предвиђају оснивање Агенције за примену језика заједница.
Тако Закон о употреби језика предвиђа да се поред македонског и албански језик користи у свим институцијама и поступцима грађана пред органима државне власти на свим нивоима.
Поменути закон два пута је изгласан у Собрању Македоније – 11. јануара и 14. марта 2018. али је тадашњи председник државе Ђорђе Иванов оба пута одбио да потпише Указ о његовом проглашењу. Закон је средином јануара 2019. објављен у "Службеном гласнику", али само са потписом председника парламента Таланта Џаферија, док је на месту где је требало да стоји потпис председника Иванова остављена је фуснота се објашњењем да је он одбио да то учини.
Џафери је 14. 1. 2019, тада у улози председника Собрања, у касним вечерњим сатима на свом фејсбук профилу, објавио да је Закон о употреби језика послао у "Службени гласник".
"Са овом објавом, албански језик постаје други службени језик у Македонији, а председник Собрања моћи ће да пленарне седнице води на албанском језику", објавили су тада медији у Скопљу, а Џафери је то касније и чинио.
Објављено је и да "закон обавезује судове, јавна тужилаштва, као и све друге органе, тела и институције да омогуће коришћење, употребу и примену било ког од службених језика и њихових писама у својим поступцима".
У закону је, са позивом на Пети амандман, на Устав Македоније, предвиђено и да "други језик" који говори најмање 20 процената грађана, може да се користи у службеној комуникацији. У том тренутку, овај цензус у Македонији испуњавали су само припадници албанске националности. Овај цензус у почетку је важио само на локалном нивоу, углавном у општинама у западној Македонији, али је касније проширен и на Собрање, на друге државне институција, а захваљујући закону из 2018. албански је постао други службени језик у држави.
Из опозиционе ВМРО – ДПМНЕ тада је запрећено кривичном пријавом против Џаферија и директора "Службеног гласника". Најављена је иницијатива Уставном суду за преиспитивање уставности закона, а ВМРО је позвала све институције на централном и локалном нивоу да бојкотују спровођење Закона о употреби језика.
Још једном је реаговао и тадашњи председник Иванов оценом да потез Џаферија пружа основ са кривично гоњење. Џафери је узвратио да "не осећа никакву одговорност", да Иванов крши Устав државе, а са тим ставом Џаферија сагласила се и Влада Северне Македоније.
"Македонски језик и његово ћирилично писмо је службени језик на целој територији Републике Северне Македоније и у њеним међународним односима… Закон не наводи потпуну двојезичност нити на целој територији Републике, нити у свим областима правног поретка. У међународним односима, одбрани, централној полицији и монетарној полицији, македонски језик је једини званични језик у Северној Македонији, што је утврђено Законом о употреби македонског језика из 1998. године", истакли су из владе.
Из Демократске уније за интеграцију (ДУИ), која је сада у опозицији, а која је пре шест година одиграла једну од главних улога око усвајања Закона о употреби језика, сада стиже упозорење да ће, ако неко дирне у албански језик – "тргови у Скопљу бити пуни".
"Не знам како да вас упозорим. Ми не правимо кризу, не дестабилизујемо државу, али ако држава жели дестабилизацију, упозоравам вас: дирајте албански језик, дирајте достигнућа Албанаца, немате никакву гаранцију од мене", рекао је Али Ахмети, председник ДУИ.
Мицкоски је изјавио ових дана да "нико у Северној Македонији није против албанског језика" и да је то вештачка тема коју појединци, "сенке из прошлости", покушавају да наметну, јер немају другу тему.
