Србија и Балкан
УСАИД, регион и истраживачки новинари: Ко су независни медији за које је забринут Стејт департмент
Мрежа која за себе наводи да окупља истраживачке медије, ОЦЦРП, половину буџета дугује америчкој влади, а своје чланове има у свим бившим југословенским републикама
Такав закон могао би да омета рад независних медија који јавности пружају тачне информације, дао је оцену Стејт департмент српског предлога закона о агентима страног утицаја који није ни усвојен у Србији, није чак ни у процедури израде, тек је предат Скупштини Србије у форми предлога.
Закон је у форми предлога тек предат Скупштини Србије, учинили су то посланици Покрета социјалиста Ђорђе Комленски и Бојан Торбица, али амерички државни органи категорички одбацују и саму помисао на њега.
Лицемерство таквог оглашавања показује то што америчка влада, мањим или већим делом, финансира више медија или медијских пројеката у Србији, државним новцем. Са великом сигурношћу се може претпоставити да баш на своје медијске инвестиције мисли када помиње независне медије. Са све похвалом да пружају тачне информације, што је постао нарочит квалитет медија у чију одбрану стаје страна влада.
Један од највећих медијских пројеката "независног новинарства" који финансира америчка влада јесте мрежа Пројекат извештавања о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) који обухвата 71 медијску организацију. За себе кажу да су највећа независна мрежа истраживачког новинарства, да раскринкавају државну корупцију на четири континента, па је истраживање о њима које је водио француски "Медијапарт" тиме занимљивије.
Како су недавно објавили, ОЦЦРП је итекако завистан од државног новца америчке владе, која обезбеђује више од половине њиховог буџета, одобрава именовања на челним позицијама у ОЦЦРП-у, али их и хвали да помажу спољну политику Америке.
ОЦЦРП има своје чланове на целом екс-ју простору, медије који такође нарочито истичу своју независност и бескомпромисно новинарско истраживање. У Србији део ОЦЦРП-а су Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) и Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), у Црној Гори то је Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС), у Северној Македонији Истраживачка репортерска лабораторија, на тзв. Косову "Коху", у Хрватској и Словенији портали "Оштро", а у Босни и Херцеговини Центар за истраживачко новинарство (ЦИН).
Осим црногорског МАНС-а, који у свом годишњем финансијском извештају није навео донаторе, већ само укупан износ донација, и северномакедонског портала који нема на свом сајту податке о томе, сви други чланови ОЦЦРП-а набројали су ко их финансира. Углавном без износа средстава.
Приметно је да код већине ових медија готово половину или значајан део финансија чини новац из државног буџета западних земаља пласиран преко различитих државних агенција попут америчког УСАИД-а, немачког ГИЗ-а или амбасада (Америке, Делегације Европске уније, Холандије, Шведске). Други део, готово без остатка, допуњавају донације разних фондација и невладиних организација, попут америчке Националне задужбине за демократију (НЕД), Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша или Фондације браће Рокфелер, које су или основале западне земље или су директно повезане са њиховим интересима.
Независни, а финансирани државним, страним новцем или новцем крупног бизниса преодевеног у фондацију или невладину организацију, то је заиста неки нови ниво слободе медија.
Како је почело
Сарајевски ЦИН за себе наводи да је прва таква организација основана на Балкану која се бави "истраживачким новинарством, с циљем да пружи проверене и истините информације". Основан 2004. у Сарајеву, где је двехиљадитих новинарске обуке водио суоснивач ОЦЦРП- а Дру Саливан, ЦИН на свом сајту наводи да има чак и ИСО стандард када је у питању извештавање.
Ради се о сертификату Иницијативе новинарског поверења, успостављеном на иницијативу још једног бастиона "независног" новинарства – Репортера без граница. У сопственом годишњем извештају за 2023, ова новинарска организација навела је да чак 54 одсто новца које примају чине донације из државног сектора земаља Запада. Финансијери се, гле чуда, поклапају.
Следећа од данашњих ОЦЦРП-ових чланица основана је на Косову и Метохији или "Косову", како они кажу. У питању је приштинска Организација за демократију, антикорупцију и достојанство "Коху" покренута 2005. године, за коју не треба бити превелики оптимиста да у својим истраживањима корупције, криминала и слабости правосуђа, претерано пажње поклања отимању имовине Срба, незаконитим хапшењима и полицијској тортури над њима.
"Коху" нема ИСО стандард, попут босанског ЦИН-а, али има стратешке документе. Стратегију рада 2022-2027. на 14 куцаних страна широких маргина и Стратегију рада 2023-2028. за свој портал "Препортр" (15 страница) у којој се излаже како намеравају да повећају присутност на Фејсбуку и Инстаграму, дођу до млађе публике…
У последњем стратешком документу, "Коху" се похвалила сарадњом са КРИК-ом, ваљда братском организацијом из ОЦЦРП-а.
У поглављу које се бави финансијском стратегијом (спакованом у четири краћа пасуса), отворено се наводи да је већина донатора усредсређена на специфичне циљеве земље који су повезани са владиним настојањима да се усклади са политиком ЕУ и процесом ЕУ интеграција.
Па се потом као могући донатори набрајају амбасаде Норвешке, Финске, Америке, НЕД, ЕУ, али се помиње и могућност заједничког аплицирања са другим медијима за средства. А међу тим медијима наводи се и БИРН. Медиј таквог имена постоји и ради у Београду као још један веродостојни истраживачки глас, поуздан колико и европске добре намере.
Истраживачки новинари и ЕУ интеграције
И београдски ЦИНС чије је оснивање и развој "ОЦЦРП снажно помогао… и то чини и данас" бави се, између осталог, промоцијом европских интеграција.
На њиховом сајту, у списку донатора, као једини који се односи на ову годину наводи се пројекат "Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији – Europe ASAP" за који је донатор била Београдска отворена школа (БОШ). Износ средстава се не наводи.
БОШ за овај пројекат наводи да "има за циљ да на основу повећања утицаја истраживачких медија и цивилног друштва допринесе унапређењу процеса приступања Србије Европској унији и развоју демократског друштва".
Дакле, програм има класични политички циљ, приступање одређеном блоку земаља, и то оном који га и финансира.
Можда је чак и БОШ увидео колико би апсурдно било у целом том контексту такве медије назвати "независним", па их зове "истраживачким". Иако није јасно шта истражују, али с којим циљем – ево то је објашњено.
Што се овог пројекта тиче, с циљем приступања Европској унији. Што подразумева, речима шефа дипломатије ЕУ Каје Калас, "нормализацију" односа с Приштином и санкције Русији.
Само оштро
Један од најмлађих чланова ОЦЦРП-а са екс-југословенског простора је портал "Оштро", основан у марту 2018. У Љубљани, а који од 2021. има своју подружницу и у Хрватској.
"Оштро није на продају... Бескомпромисан је и радикално транспарентан медиј. Не оглашава. Ником ништа не дугује", пише на сајту и словеначке и хрватске подружнице.
За разлику од других партнера из ОЦЦРП-а, "Оштро" је уз списак донатора објавио и износе донација. Тако се из те листе може видети већ очита чињеница да не живе од својих читалаца, као ни бројни други медији, додуше, јер појединачне донације појединаца и предузећа чине свега око два одсто извора прихода.
Словеначки "Оштро" је међу ретким ОЦЦРП члановима које су међу донаторима приказале и матичну државу.
Прошле године једну од највећих уплата добили су од Министарства културе Словеније (58.707 евра), уз напомену да је 26.947 евра од тога добијено по успешно спроведеној тужби у вези са јавним конкурсом за суфинансирање медијских програмских садржаја у 2020.
Највише средстава, 65.000 евра, словеначки "Оштро" добио је од фондације са седиштем у Амстердаму "Лајмлајт", основане 2021, а коју финансирају, како се наводи на њиховом сајту, интернет предузетник Џон Касперс и Хартвиг фондација.
Такође, прошле године словеначки "Оштро" добио је 45.673 евра од "Мете" и 36.310 евра од "Гугла" за њихове програме борбе против дезинформација и проверу чињеница. Да ли је "бескомпромисно" да интернет портал добије десет одсто свог годишњег буџета од власника најпопуларнијих друштвених мрежа (Мете) које пласирају и вести или од вероватно светског број један интернет претраживача? И да ником ништа не дугује.
Хрватски "Оштро" има посебну рубрику која се бави лажним вестима. Ради се о међународном пројекту у оквиру којег новинарски тимови истражују "дезинформационе екосистеме".
У овој рубрици има четири текста, од којих један са насловом "Телеграм, уточиште за дезинформаторе" у поднаслову објашњава да "ширитељи дезинформација... користе и алтернативне канале попут Телеграма. Тако избегавају ограничења због кршења правила заједнице која спроводи Фејсбук". Чији је власник Мета, један од финансијера словеначког портала.
Злобници би рекли да се Телеграм још увек није сетио да укључи новинаре у своје "партнерске пројекте", што је конкуренција учинила, али то су само зли језици.
Осим о "руском" Телеграму, ту је и чланак о кинеском ТикТоку и ширењу "дезинформацијских наратива" на овој мрежи. Коначно, из исте рубрике, ту је и текст заводљивог наслова "Уз дезинформације о клими, Креативно друштво гура руску пропаганду" који ћете морати да прочитате да бисте сазнали да је организација из наслова, у ствари, забрањена у Русији.
Али, ето, и такви гурају "руску пропаганду".
