У протеклој деценији, од када је започела преговоре о чланству са Бриселом, Србија је много пута сведочила политици двоструких аршина, а једино што се мењало јесте то ко од држава ЕУ држи штап, а ко шаргарепу.
Тако међу осморком која сада спушта рампу за наш наредни корак у интеграцијама нема старих кочничара Француске и Немачке , али се зато балтичким државама, Шведској, Финској, Холандији и Хрватској придружила – Бугарска.
Државни врх Србије нема дилему да се ни сада није мерило по заслугама, већ је пресуђивала политика, јер је наша земља пуне три године потпуно спремна да отвори кластер 3.
Јасно је и да Балтик и Скандинавце "жуља" то што нисмо увели санкције Русији, а приде хоће и нормализацију односа са Приштином (читајте да признамо независност Косова) и да решимо случај Бањска.
Холандија увек потеже напредак, у како наводе, фундаменталним областима владавине права, а Загреб користи сваку прилику да нас блокира и већ годинама тражи да укинемо закон о универзалној јурисдикцији за ратне злочине на простору бивше Југославије.
Међутим, шта је спорно за званичну Софију прилично је мистерија, што је из Брисела поручио и председник Србије Александар Вучић.
Председница парламента Ана Брнабић поручила је јуче из седишта ЕУ да је Србија у потпуности усклађена са европским критеријумима и оштро критиковала то што поједине земље уводе билатералне спорове у процес проширења, а у чланство су примљене неке државе које и даље имају нерешена међусобна питања, попут Словеније и Хрватске које се споре око границе.
Нова комесарка ЕУ за проширење Марта Кос рекла је јуче да би Европска комисија желела да види отварање Кластера 3.
Мађарска, која тренутно председава ЕУ, ставиће то питање на дневни ред састанка амбасадора земаља чланица ЕУ (КОРЕПЕР) и следеће недеље, када ће се знати да ли је могуће постићи консензус.
Иначе, ово није први пут да Бугарска у европским телима гласа против напретка Србије у ЕУ интеграцијама, а тада су за Софију била спорна одређена питања у вези са положајем њихове мањине, која су у међувремену разрешена.
За Игора Новаковића из ИСАК фонда Бугарској би можда сада могла да буде сметња узлазна линија односа Београда и Скопља.
"Заиста је нејасно зашто Софија не подржава отварање кластера. Можда им заиста смета наша сарадња са Северном Македонијом, а можда је то и нека врста маневарског потеза како би показали да су, ето, принципијелни, да не блокирају само Скопље, већ и Београд, а с друге стране отварају пут за напредак ка ЕУ Албанији и Црној Гори", каже Новаковић за "Новости".
Истиче да отварање Кластера 3 има значај, али и да се то не догоди, постоје и други канали преко којих Србија може да настави своје реформске процесе, попут европског План раста за Западни Балкан:
"Наравно, уколико у децембру Брисел не да 'зелено светло' за отварање Кластера 3, биће послата лоша политичка порука. На то је указао и председник Вучић, који је рекао да, с обзиром на све што се дешава на глобалном плану, Европа мора бити спремна да размишља и доноси стратешке одлуке."
Срби највећи евроскептици
Председница парламента Ана Брнабић, поручила је јуче из Брисела, где је учествовала на скупу ЕУ-Западни Балкан, у организацији тинк-тенк групе "Пријатељи Европе", да је за Србију процес интеграција потпуно непредвидљив и да је тешко објаснити грађанима зашто не отварамо Кластер 3.
Такав однос Брисела према нашој земљи одражава се и на срозавање поверења које грађани у Србији имају у ЕУ. Тако је последње истраживање које је недавно објавила Европска комисија показало да од свих земаља у процесу евроинтеграција, у Србији грађани најмање верују у ЕУ, тачније само 38 одсто испитаника, док је у Албанији тај проценат 81 одсто, а у Црној Гори 75.