Курти у Сарајеву, или: Сличан се сличном радује

После говора од читавих сахат, Аљбина, који је био веома уморан, односно, према речнику босанског језика, скроз балдисао, великим аплаузом поздравили су сви присутни босански интелектуалци, јер је његов говор био музика за њихове "независне уши"

Ако је "Косово" за Брисел, који је за Сарајево и Бошњаке одавно "и Мека и Медина", Сунце са небеса, светлост са Запада, пример европске и светске демократије, пример бриге о људским правима, пример мултиетничког, мултикултурног и све мулти друштва, зашто онда господин Аљбин Курти не би могао у Сарајеву да држи говор од сахат времена?

Јер, сличан се сличном, бирвактиле, или, од како је света и века, радује!

Ако је Денис Бећировић, члан трочланог председништва БиХ пре који месец на Генералној скупштини Уједињених нација могао да изговори како су "великодржавне аспирације Србије према територијама других земаља у региону, суштински разлози због којих су БиХ и Западни Балкан изложени новим опасностима", а зашто онда господин Курти не би могао да каже све оно што је јуче изговорио у Сарајеву?

А Курти се у суботу, у једночасовном говору у Сарајеву, налупао, али баш "за све паре". Од закључка да је "Србија најкич држава у Европи", па све до оптужби за "терoризам и геноцид". Па је још и објаснио шта му значи то да је "Србија најкич држава"...

"Србија је пре четврт века имала дуо Зоран Ђинђић-Славко Ћурувија, а сада је прешла на дуо Александар Вучић-Жељко Митровић. Србија је најкич држава у Европи и није чудно што су тамо на власти странке геноцида – СПС и СНС који наставља пут радикала", рекао је и награђен аплаузом свих присутних интелектуалаца.

За домаћине, да је штедео речи хвале – и није. Косово и БиХ, рекао је праћен тапшањем длановима сабраних на "сесији независних интелектуалаца" морају јачати како "Србија не би могла починити злочине из прошлости".

Па је још, говорећи на босанском језику, машала, наставио са мелодијом милом ушима босанских "независних интелектуалаца". Како Србија све негира, и "геноцид на Косову и геноцид у БиХ" и, откуд сад одједном ова квалификација – "масакр у Сребреници и масакр у Рачку".

Откуда сад "масакр у Сребреници", да ли се ико од независних интелектуалаца усудио да после приупита Куртија, то из Сарајева синоћ и ноћас није јављено... Па зар они нису већ дошли до консензуса, потврђеног у Бриселу, Њујорку и Вашингтону, да је у Сребреници био геноцид и ништа мање. А Курти је говорио на босанском, медији пренели од речи до речи, није на албанском, па да се после вади на лош превод...

Иако је у Сарајеву био незванично, дошао је на позив НВО – Асоцијације независних интелектуалаца Круг 99, Курти је примљен на највишем нивоу. Али, замало.

Угошћен је код тек двојице од троје чланова Председништва БиХ, Дениса Бећировића и Жељка Комшића, Жељки Цвијановић ни на памет није пало да га види.

Остало је нејасно да ли је Аљбину познато да Денис и Жељко не могу без Жељке да донесу ни једну одлуку, посебно не ону око признања "његовог Косова".

Вероватно да је после пријема на тако високој разини добио нови ниво инспирације, па је на почетку говора на босанском језику цитирао ни више ни мање него рахметли Алију Изетбеговића који је давно рекао како су "Босна и Косово повезани кроз болну и трагичну прошлост". Па још како "Косово на много начина дугује Босни", итд...

Ништа мање и занесен и понесен разговором са Аљбином није био ни Денис који је нагласио да "поједини политичари из бх. енитета РС "требају престати са гебелсовском пропагандом".

У сарајевској Вијећници Курти је, после пријема, егзалтирано, данас већ закључују у граду на Миљацки, одржао говор који ће се, по многима, "дуго памтити". Све присутне, јавља још сарајевска штампа, Курти је одушевио колико говором толико и једним посебним гестом. Када је почео јацијски езан престао је да говори, а наставио тек када је езан завршен.

Током говора, Курти је дао и неке нове историјске чињенице. Попут оне да је у тренутку када је нападнута Бањска његова прва мисао била упућена ка – Сарајеву.

Испричао је како га је 24. септембра прошле године министар полиције Џељаљ Свечља обавестио да је у Бањској убијен полицајац.

"Ја га питам да ли је то близу православног манастира у Бањској, он каже – да и изгледа да су ти терористи ушли и у манастир. Прва мисао коју сам имао тог тренутка је била – Сарајево, први март 1992. године, када је одјекнула вест да је православни српски поп убијен током свадбе. После смо сазнали да је само рањен, али нико није могао да заустави рат", рекао је Kурти.

Ушима независних босанских интелектуалаца мора бити да је било мило и да од Куртија чују како су "Срби на северу сада слободнији него раније", како је међу истим тим Србима "нестала стрепња", па просто не знају куд ће са слободом.

Још је додао и како они на "Косову" демократијом одговарају на "тероризам Србије", па како ће Срби са "Косова" пре постати европски грађани него они из Србије. А босанским независним интелектуалцима мило око срца.

Пре говора у Сарајеву, може се закључити и после површне анализе, Курти мора да је читао сабране говоре Дениса Бећировића.

И Денис је пред ГС УН рекао да је БиХ "мирољубива држава", "посвећена", исто као и Косово "регионалној сарадњи и миру". И "територијалном интегритету и суверенитету Босне", исто такође, "као и Косову прети искључиво Србија", а што је зла и претње по слободу Сарајева и околине то је из Београда.

Овде се мора признати да је материјала за Аљбинов говор било и у обраћању Жељка Комшића горе наведеној ГС УН, септембра прошле године. И Жељко је тада рекао како БиХ суседи врше удар, тј. ударају на суверенитет БиХ и не дозвољавају јој демократски развој. Исти случај је и са Косовом, рекао је јуче Курти.

После говора од читавих сахат, Аљбина, који је био веома уморан, односно, према речнику босанског језика, скроз балдисао, великим аплаузом поздравили су сви присутни босански интелектуалци јер је његов говори био музика за њихове "независне уши".

Но оно што квари идилу јесте чињеница да су истог дана када је Аљбин стигао у Сарајево, српски представници у савету министара Бих одбили су да дођу на седницу и поручили да је "Курти бандит који организује нападе на српски народ и СПЦ на Косову и Метохији" и да "таквог човека не желе да виде у БиХ".

После свега остаје отворено питање да ли је Аљбин пре доласка у Сарајево читао Андрића. Да јесте, можда би и нашао и прочитао ону чувену реченицу српског нобеловаца да "на граници Босне престаје логика"..

Тако је јуче и прекјуче, испоставило се, било и са Аљбином.