Србија и Балкан
Мандић зове Јандроковића у посету: Посвећени смо добросуседским односима
Председник црногорског парламента је истакао да би овом посетом биле размотрене бројне теме од обостраног интереса, наводећи да је управо та пракса темељ билатералних односа у земљама ЕУ и да она спречава уплив "параполитичких адреса које из једне или друге државе, желе да остваре своје приватне политичке агенде"
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Манић позвао је хрватског колегу Гордана Јандроковића да заједно са делегацијом сабора посети Подгорицу и поручио да су добродошли.
Како је саопштено из црногорског парламента, Мандић је истакао да би овом посетом биле размотрене бројне теме од обостраног интереса, наводећи да је управо та пракса темељ билатералних односа у земљама ЕУ и да она спречава уплив "параполитичких адреса које из једне или друге државе, желе да остваре своје приватне политичке агенде".
"Са задовољством вам се обраћам у име Скупштине Црне Горе и у своје лично име, са искреним жељама за даљи напредак Републике Хрватске и свих њених грађана.
Као што знате, Црна Гора је дубоко посвећена изградњи добросуседских односа, са посебним акцентом на земље из нашег региона које су чланице Европске уније", навео је Мандић у писму Јандроковићу.
Мандић је истакао да Хрватска као најближи сусед и чланица ЕУ, представља добар модел и њена подршка је важна у у стремљењу Црне Горе ка пуноправном чланству у Европској унији.
Задовољство ми је истаћи да преко 80 одсто грађана Црне Горе изражава снажну жељу да наша држава постане део европске породице, те да су све парламентарне странке у нашој земљи недвосмислено оријентисане ка том циљу. Европска перспектива је за нас приоритет, а ваш пример и искуство као државе чланице ЕУ за нас су од непроцењивог значаја", навео је Мандић.
Министарство спољних послова Хрватске је почетком године прогласило персоном нон-грата Андрију Мандића, председника Демократске народне партије Милана Кнежевића и потпредседника Владе Црне Горе Алексу Бечића након што је у црногорском парламенту усвојена Резолуција о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену. Како је тада образложено, они су непожељни у Хрватској "због системског деловања на нарушавању добросуседских односа са Хрватском и континуираног злоупотребљавања Хрватске у унутрашње политичке сврхе".
