Србија и Балкан
Чега се паметан стиди, тиме се Курти хвали: Шта стоји иза изјаве о броју Срба на Космету?
Премијер привремених приштинских институција покушава да манипулацијом бројкама, наводећи да "на КиМ има свега четири одсто Срба", изнуди реципроцитет за Албанце на југу централне Србије
Упорно покушавајући да манипулацијом бројкама, изнуди реципроцитетну заједницу за Албанце са југа централне Србије попут договорене ЗСО на на северу КиМ, а исту ту ЗСО доведе у питање, поредећи је са Републиком Српском, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изнео је поново своју статистику.
Он је током боравка у Сарајеву, у интервјуу за ТВ Хајат изјавио да у Србији има више Албанаца него Срба на КиМ. Курти је такође, истакао да Срби чине свега четири, а не 40 одсто становништва на КиМ, као што, како је навео, Србија жели да представи.
Како би умањио значај пре више од деценије Бриселским споразумом договорене ЗСО, коју и даље одбија да формира, Курти је рекао да је "жеља Београда да стварањем ЗСО има контролу над Србима на Косову", који би имали свог председника као, како је рекао, "малог Додика", чиме би "Косово постало нефункционално".
"Нећемо то дозволити", рекао је Курти и додао да међународна заједница све више схвата да Србија жели да створи неку врсту "лајт верзије Републике Српске".
Курти је нагласио да је у Србији има више Албанаца, од Суботице до Прешева, него Срба на КиМ.
"У Црној Гори има више Албанаца него Срба на Косову", рекао је Курти.
Он је такође, за проблеме у региону и Босни и Херцеговини оптужио режиме председника Србије и Српске Александра Вучића и Милорада Додика, које је назвао "два сателита Русије".
Премијер привремених приштинских институција заборавио је да из рукава извуче још један податак, а то је да је управо под прогоном његовог режима, КиМ напустило око 14 одсто Срба и да је забележено више од 500 етнички мотивисаних напада, док је само од почетка године било више од 100 таквих инцидената.
Реагујући на ову Куртијеву изјаву, Српска листа је поручила да је он своју посету Сарајеву искористио да се похвали како је успео у својој намери да етнички очисти КиМ.
"Наравно, заборавио је да каже да је Срба мање из два разлога. Први је терор који спроводи над недужним српским народом користећи институционално насиље за спровођење репресије, а други је спречавање повратка расељених на своја вековна огњишта отимањем српске имовине, застрашивањем људи и неоснованим хапшењима свих Срба који не желе да продају своју очевину", саопштили су из Српске листе.
Политички аналитичар, сарадник са Института за европске студије, Душан Илић истиче да је број Албанца на југу, превасходно у Прешеву и Бујановцу, неупоредиво мањи него што то показују чак и званични подаци и да никако не стоји Куртијева рачуница.
"Прешево и Бујановац су биле једине две општине на последњем попису где је свако лице пописано два пута. Могуће је да у неким градовима поједини становници буду пописани два пута јер у једном граду живе, у другом раде, али немогуће је да баш у ове две општине буду сви пописани два пута, што указује на одређене махинације. Број Албанаца је на тај начин вештачки увећаван како би се приказало да их има више него што је реална слика на терену", објашњава Илић за РТ Балкан.
Албанци, истиче Илић јесу већина у Прешеву, али не и у Бујановцу, док их у Медвеђи, како наводи, остало веома мало.
"Број Албанаца у Србији сигурно не прелази више од 30.000. Са КиМ, се такође, око 250.000 Албанца иселило у Немачку, Аустрију и Швајцарску. Нереалне су Куртијеве приче да је на КиМ свега четири процената Срба, што би значило да их нема више од тридесетак хиљада, што није тачно. Иако се одређени проценат последњих година иселило, на територији јужне српске покрајине не живи тако мали број Срба као што Курти покушава да представи, правећи паралелу са југом централне Србије. Реч је о његовој кампањи и покушају да доведе у реципроцитет две националне групе које немају исти статус. То је покушај прављења вештачке паралеле. У сваком случају, Заједница српских општина је нешто што је дефинисано Бриселским споразумом, па никакви проценти не би смели да утичу на статус Срба", наводи Илић.
