Министарка правде Маја Поповић рекла је на седници Савета безбедности Уједињених нација, на којој је представљен шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале, да "не постоји ниједан разлог због којег би се осуђенима пред Трибуналом у Хагу онемогућило издржавање казни затвора у Србији, под надзором Механизма у погледу превременог пуштања на слободу и условног отпуста".
Она је истакла да би се на тај начин смањили трошкови, олакшао положај породица осуђених, обезбедили адекватни услови за њихову здравствену негу, за праву рехабилитацију и ојачао значај Механизма као међународног ауторитета.
Поповић је рекла и да од Механизма очекује да поступа у складу са начелима Повеље УН, посебно начелима суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и немешања у њихове унутрашње и спољне односе.
Очекује и да, након окончања и последњег поступка пред Механизмом, вршење његових резидуалних функција више неће служити као политички инструмент. Скренула је пажњу СБ УН да је гоњење за ратне злочине данас искључиво у надлежности националних правосуђа.
Министарка је изјавила, саопштило је Министарство правде, да се одбијањем превременог или условног отпуста крше права оптужених на равноправан третман и занемарује право и пракса држава у којима осуђени издржавају казне затвора.
Поповић је указала и на чињеницу да се Министарство правде више пута обраћало поводом услова издржавања затворских казни у појединим државама који су нехумани, имајући у виду здравствено стање и године живота осуђених лица, али није добило одговоре.
Она је скренула пажњу СБ УН и на праксу правосудних органа Хрватске, где су "доминантно оптужени Срби", спроводе се суђења у одсуству, а политички концепт "домовинског рата негира злочине према Срби". Слично је, рекла је, и у Босни и Херцеговини.
Поменула је ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају за злочине на територији Косова и Метохије, Насеру Орићу у Подрињу, Анту Готовини на територији Хрватске, и нагласила да су те пресуде "легат Механизма, којим је оснажена политика некажњивости".
Трибунал и Механизам су остварили политику некажњивости за злочине над Србима и омогућили глорификацију злочина над Србима, рекла је Поповићева.
Тужилац Серж Брамерц рекао је пред Саветом безбедности УН да треба истражити и потенцијално процесуирати неколико хиљада осумњичених за ратне злочине у бившој Југославији, укључујући 500 осумњичених чије случајеве треба пренети из БиХ у друге земље у региону.