Поражавајући резултати пописа: Србија за деценију изгубила пола милиона људи

Србија је изгубила готово пола милиона становника за једва нешто више од деценије, показали су прелиминарни резултати најновијег пописа становништва, према којима земља тренутно има 6.690.887 житеља.

То је за 495.975 људи, односно 6.9 одсто мање него што их је било на попису 2011. године. А то је, како је навео директор Републичког статистичког завода Миладин Ковачевић, "мање него очекивано".

Попис, због забране приштинских власти, није спроведен на простору Косова и Метохије, тако да се подаци односе на простор Централне Србије и АП Војводина.

Колико су подаци ипак драматични најбоље показује поређење тренутне ситуација са онима коју су пописивачи бележили у прошлости.

Србија се, наиме, вратила на резултате из 1961. године, када је имала 6.678.247 становника (без Косова и Метохије).

С тим што тада није имало разлога за бригу, јер одмах затим десио се период "беби бума" па је 1971. године земља имала пола милиона више становника, односно 7.202.898.

А данас, упркос свим миграцијама, доласка више стотина хиљада избеглица са Косова и Метохије и различитих крајева бивше Југославије, број становника Србије не расте, већ опада.

Срба је у Србији сад мање од седам милиона.

Број становника опао је у готово свим регионима за око 10 одсто а једино се у Београдском региону бројка повећала за око 1,6 одсто- сада у том делу Србије живи 26.123 становника више него 2011.године.

У региону Војводине данас живи око 190.000 мање људи, у Шумадији 200.000 мање, а у региону Јужне и Источне Србије око 140.000 мање.

Када се у обзир узму општине, Звездара, Вождовац, Нови Сад и Нови Пазар имају такође разлога да се радују, јер је у њима забележен највећи пораст броја становника.

А, на супротној, неславној страни су општине Црна Трава, Гаџин Хан, Рековац и Бабушница које су у последњих 11 година највише житеља изгубиле.

Прелиминарни подаци које преноси Танјуг, показују да Београд има 1.685.563 становника, Нови Сад 367.121, а Нови Пазар 107.859.
Ниш има 249.816 житеља, а виже од 100 хиљада имају и Крагујевац (171.628), Лесковац (124.889), Суботица (124.679), Панчево (115.910), Крушевац (114.331), Краљево (111.491), Зрењанин, Чачак и Шабац који имају нешто више од 106. хиљада.

У земљи, међутим, није забележена значајнија промена у укупном броју домаћинстава којих је сада 2.520.854 (пораст од 1,33 одсто), док је укупан број станова већи за 12,26 одсто (у Београдском региону за 18,55 одсто) и износи 3.628.175 станова.

Број станова, гледано по општинама, највише се повећао у Чајетини, Сокобањи, Звездари и у Новом Пазару, а највише опао  у Новој Црњи, Сечњу, Бачу и Алибунару.

Први резултати пописа иначе садрже само основне податке о укупном броју пописаних, броју становника, домаћинстава и станова, према стању на дан 30. септембра 2022.

Ковачевић је додао да су пописивачи имали "глатку сарадњу" у срединама у којима живе Албанци који су показали поверење у РЗС.

"Имали смо око 100.000 пописница, коначне резултате ћемо тек имати", рекао је он и додао је да је контигент уобичајено присутног албанског становништва између 61.000 и 62.000.

Они су подложни променама током статистичке обраде података, а коначни резултати биће објављивани сукцесивно, и то од априла 2023. до јуна 2024. године.

Попис је спроведен од 1. до 31. октобра 2022. године.