Трампов изасланик за специјалне мисије: Да ли ће се Гренел бавити и Косметом?

Виђен као "ватрогасац" за многа светска жаришта, о чијем се ангажовању у новој америчкој администрацији много спекулисало, стари "специјалац" – Ричард Гренел, стављен је у "хитну службу" за најврелије тачке на свету, укључујући и Венецуелу и Северну Кореју. Иако његов опус посла није до краја обелодањен, ово именовање одмах је упалило "лампицу и аларм" да би председников изасланик за специјалне мисије, могао да се поново активира на жариштима које је оставио да пламте на Балкану. 

У тренутку када се од нове Трампове администрације очекује да гаси пожаре и учествује у постизању примирја на многим светским фронтовима, поставља се питање да ли би бивши изасланик САД за дијалог Београда и Приштине, архитекта "Вашингтонског споразума" и критичар Аљбина Куртија, могао да се поново укључи и у решавање питања Косова и Метохије, као и где је на агенди нове администрације и Гренела позициониран наш регион? 

С обзиром на то да је последњих година Гренел постао велики критичар приштинског руководства, као и односа Америке према њему, за који је сматрао да мора да буде чвршћи јер не испуњава договоре на које се обавезао, албански медији већ су почели да се баве тиме да ли ће Гренел имати утицаја и "на тзв. Косово и Србију, као и на сузбијање руског утицаја".

Наш избор

Ричард Гренел: Ко је српски гост у Белој кући

"Пошто је Гренел играо кључну улогу у претходним преговорима Косова и Србије током Трампове администрације, врло је могуће да ће се вратити у овај регион. Замрзнути конфликт и недостатак коначног споразума између две земље и даље су значајан изазов за европску стабилност. С обзиром на текући сукоб између Украјине и Русије, Гренел би могао да преузме посредничку улогу у подршци америчким интересима и ограничавању руског утицаја", наводи се у тексту "Албанијан поста".

Такође, и у Ројтерсовој анализи Гренеловог даљег пута, како напомиње извор близак Трампу, Гренел ће се фокусирати и на тензије на Балкану.

Иако се од Гренела много очекује, саговорници РТ Балкан сматрају да ће Трампов сарадник од највећег поверења, на мапи имати друге приоритете, а да ће се по питању КиМ, ангажовати у случају ескалације. Ипак, постоји нада да ће он имати више слуха за интересе Србије, али да би српска страна свакако морала да буде припремљенија за преговарачке позиције да би могла правовремено да реагује.

Осврћући се на Гренелов избор, министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је он особа која познаје регион Западног Балкана и неко с ким Србија може да разговара.

"Он је један од председникових људи, ужива његово поверење, Трамп га гледа као звезду у успону. Тако да не чуди зашто је за њега направљен посебан ресор. Иако имамо различите полазне тачке, имаћемо неког с ким желимо да разговарамо", рекао је Ђурић за РТС. 

Политички аналитичар Иван Милетић указује на то да земље које се превасходно, наводе као могући Гренелов опус, земље високог приоритета, а да Балкан генерално није приоритет у политици САД јер је дијалог премештен на Брисел.

"Видећемо како ће нова администрација да функционише. Трамп ће се вероватно фокусирати на оно што реално може да уради у овом мандату или да смањи ризике. Тренутно нису дефинисани неки посебни ризици на Балкану да би се Гренел заинтересовао или имао капацитете да ради овде, али све ће зависити од политике Србије. Ако Србија зна да је он човек од акције, онда мора да иницијатива дође са наше стране, да не чекамо да се Гренел сети нас, јер ће се он сетити нас када буде било касно, односно када буде избила нека криза", истиче Милетић за РТ Балкан. 

Милетић ипак, напомиње да колико год ми веровали да је Гренел наклоњен Србији, јер је имао охрабрујуће изјаве и ставове, не треба заборавити да он има добре односе и са другим играчима на Западном Балкану. 

"Радио је и на донацијама и инвестицијама из Албаније, не треба заборавити да он има добре односе са Тираном, не ради се само о нама. Нарочито, нема добре односе с Куртијем, то је тачно. Једино што може у том случају може да се деси, јесте нека интервенција с обзиром на то да предстоје избори у фебруару, па да уместо Куртија, 'избије' нека друга фигура. Што би на западу рекли, 'ниско воће' које може да се убере. Мислим да им је то лакше, него да оставе Куртија да настави да креира кризе и да онда уместо да се баве Ираном, брину о неком Куртијем. Ипак, Америка нема неки тајни план за Србију, она никад ништа не доноси. Она ради са регионалним партнерима који њој нешто доносе. Поготово, Трамп као бизнисмен размишља о томе зашто сте ви добри за Америку, а не зашто је она добра за вас", наводи Милетић.

Некадашњи шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић напомиње да ће Гренелово ангажовање на Балкану зависити од тога чему ће нови председник дати предност.

"Зависиће од тога да ли ће то бити само оне земље које непосредно додирују Америку и њено схватање безбедности или ће у ту корпу такозваних опомињујућих кризних жаришта, додати и Балкан. Трампа пре свега, интересују Кина, Русија, чак и Канада и Мексико, њима наговештава економске мере. Он ће се концентрисати на одбрану уског америчког националног интереса, а видећемо какве ће потезе вући ка другим континтентима и земљама", објашњава Јовановић за РТ Балкан. 

Јовановић истиче да ће оно за шта се Гренел може сачувати, јесте да буде "човек у резерви" уколико дође до неочекиваних заоштравања на Балкану.

"То би могло доћи уколико би неке снаге које се за сада јавно не експонирају, али се назиру у поступцима на Балкану, Србији, Републици Српској, довеле до неког усијања. Онда би се Трамп сетио Гренела, да је он већ имао улогу ватрогасца. За сада Гренел нема видљиву активност на Балкану, али је сигурно резервни играч уколико би потезима његових западних савезника, дошло до неког катастрофичног заоштравања на Балкану и нежељених ситуација за Америку, у којима би она морала да интервенише. Он би био у том случају, био вољан и заинтересован као познавалац ситуације на Балкану да се укључи. Додуше, Трамп ниједног другог до сада није видео као свог надзорника на Балкану", наводи Јовановић.

Сарадник Центра за друштвену стабилност Марко Мишкељин види већи његов ангажман када је реч о споразумима.

"Када говоримо о дијалогу Београда и Приштине, о имплементацији споразума који су потписани, онда можемо очекивати већу његову умешаност и генерално када имамо ситуацију каква јесте на Косову и Метохији, а то је стално подизање тензија од стране приштинске администрације. У том случају се може очекивати да неко ко је задужен за специјална подручја од стране америчког председника, буде доста активнији", истиче Мишкељин за "Косово онлајн" и подсећа да "Гренеловим именовањем неће бити задовољни сви они који то нису очекивали, а пре свега, приштинска администрација и Аљбин Курти". 

С друге стране, доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић истиче за Танјуг да уколико Гренелов мандат буде укључивао и Балкан, вероватноћа да ће актуелизовати идеју "помињаног разграничења територије КиМ" остаје минимална.

Проналажење трајног и одрживог решења ће наводи, бити изазовно, и један од првих корака у том правцу морао би да буде захтев за формирање Заједнице српских општина – што неће бити могуће без одлучујућег утицаја САД.