Србија и Балкан
Наоружавање Куртија: Турска компанија гради фабрику муниције на КиМ
Турска је регистрована као НАТО држава која је дала највише донација тзв. КБС-у, и кроз оружје али и кроз обуку, школовање официра будуће тзв. косовске војске, фабрика муниције је нешто што логички следи
Приштинска "Коха" објавила је данас информацију из извора у министарству одбране тзв. Косова да је Куртијева влада већ изабрала компанију која ће градити фабрику муниције на КиМ и да се ради о турској фирми "Makine ve Kimya Endüstrisi" (MKE).
Према овим информацијама, права фаза мора бити завршена за две године, а то значи да ће у фабрици у том року почети производња муниције калибра 5,56 и 7,62 милиметара, а уговор ће обухватити и пројектовање дронова.
Најављујући пројекат фабрике за производњу муниције, министар одбране тзв. Косова Ејуп Маћедонци саопштио је раније да је он координисан са међународним партнерима, укључујући Сједињене Државе, а да је Министарство одбране Турске помогло израдом "студије изводљивости".
Маћедонци је додао и да је пројекат у фази финализације, а да ће произведена муниција бити по НАТО стандардима.
Турска се тако, поред осталог, и на овај начин укључила у развој, опремање и наоружавање тзв. косовских безбедносних снага, а тек остаје да се види у којим ће још правцима ова сарадња ићи.
"Нажалост, Турска живи неоосманске амбиције на свим просторима на којима је била присутна. Ради се о жељи да се афирмише као нова, јака Турска, да кроз помоћ савезницима из прошлости узврати захвалност за гајење њиховог културног идентитета, вере, и за сарадњу и наклоност коју испољавају према Турској", објашњава у разговору за РТ Балкан генерал у пензији, професор Митар Ковач, додајући да Турска тај утицај шири и према суседним земљама, али и према територијама које историјски сматра својим.
Генерал Ковач подсећа да је Турска регистрована као НАТО држава која је дала највише донација тзв. косовским безбедносним снагама, и кроз оружје али и кроз обуку, школовање официра КБС-а.
"Фабрика муниције је нешто што логички следи. Они желе да заокруже материјалне претпоставке будућих оружаних снага војске Косова, и нису у томе усамљени. Сличну стратегију са Турцима деле и Сједињене државе и Велика Британија и Немачка. Ту су и неке земље из региона, Хрватска, Албанија, а ми смо себи дозволи да те исте земље које учествују у једном таквом нелегалном пројекту, имају своје контигенте у саставу КФОР-а. У суштини имамо окупационе снаге НАТО изражене у КФОР-у које изграђују лажне институције, односно, њихове оружане снаге", каже Ковач.
Студија изводљивости коју ради Турска, напомиње саговорник, је само један од докумената, то је само почетак, али, касније не треба много времена да се заврше и остала документа у том пројекту.
"Ту су даље програм реализације, програм развоја, где ће у опремању, обучавању људства за такву фабрику учествовати Турска. Брзо на КиМ можемо очекивати фабрику муниције за стрељачко оружје од малог калибра до 12,7 милиметара", каже Ковач.
Привредни развој и успон Турске, сарадња са водећим западним земљама, подсећа генерал, донели су тој држави технологије које су убрзале развој турске војне индустрије.
"Закључак је да Турској неће бити проблем да убрзано реализује један такав пројекат на КиМ. Више је политички проблем што они то раде из геостратешких разлога неоосманизма, а ми не реагујемо у политичком смислу да упознамо СБ УН и да такав пројекат зауставимо", каже Ковач.
У међувремену појавиле су се и претпоставке да би фабрика за производњу муниције за коју студију изводљивости ради Турска могла да буде основана у Србици, односно у Скендерају, како овај град зову Албанци, у погонима некадашње фабрике ловачке муниције "Трепча – Србица".
Одмах после рата, фабрику су преузеле снаге тзв. ОВК, односно КБК, а фабрика је 2021. године отишла у стечај, у међувремену било је информација да ће постати део меморијалног комплекса посвећеног Адему Јашарију.
Иначе, уз фабрике акумулатора, процесне опреме, цинка, и фабрика ловачке муниције у Србији била је део комбината "Трепча". И будућа фабрика муниције свакако ће се у том погледу ослањати на "Трепчу" чији се рудници северно и јужно од Косовске Митровице сматрају највећим налазиштима олова и цинка у Европи.
Генерал Ковач указује на чињеницу да производња ловачке муниције, што је до рата била основна делатност фабрике у Србици и планирана производња стрељачке муниције немају готово никакве технолошке сличности. Будући власници фабрике мораће, ако се одлуче на ту варијанту, да прилагоде погоне новој производњи и што је још важније, да раде на школовању како инжењерског кадра, али и обуци радника за производњу муниције у новим погонима.
Према речима Ковача, остаје да се види да ли ће будући власници остати на малокалибарској и пушчаној муницији или ће у асортиман уврстити и део производње везан за снајперску муницију и калибар 12,7 мм који је веома тражен у свету.
Бивши командант тзв. КБС-а Кадри Кастрати, поводом пројекта фабрике муниције на КиМ је рекао да је "Косову потребна инфраструктура за производњу муниције и различитог наоружања и да ће ова инвестиција бити углавном од страних инвеститора".
Иначе, осим "бајрактара", Турска је тзв. Косову, које чека америчке "џавелине", већ испоручила непознат број сопствених противоклопних система ОМТАС.
Приштина је од Анкаре набавила и ручне ракетне бацаче ХАР-66, који представљају турску верзију познатог америчког М72 ЛАВ (Light Antitank Weapon, LAW), који се већ налази у оперативној употреби тзв. КБС-а.
Од стране Турске тзв. Косову је испоручено и десет МРАП возила "кипри", око 80 "кобри" компаније "Отокар", као и око 30 "вурана" од којих је део опремљен минобацачима "аслан" у калибру 120 мм. Уз то војна полиција тзв. КБС-а користи и 14 лаких оклопних возила "акреп".
За потребе тзв. КБС-а су из Турске набављене и даљински управљане борбене станице "сарп дуал" наоружане бацачима граната у калибру 40 мм, на које може бити постављен и митраљез у калибру 7,62 или 12,7 мм, минобацачи у калибру 60 и 81 мм, а интересантно је да се на приказима тзв. КБС-а могло видети да располажу и турским системом за ометање малогабаритних дронова – "ихасавар".
