У дану када се у Бриселу одлучивало о томе колико ће преговарачких поглавља затворити Црна Гора са Европском унијом у Бриселу су се нашли црногорски премијер Милојко Спајић и хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман.
Хрватска је блокирала затварање једног поглавља – 31, посвећеног спољној, безбедносној и одбрамбеној политици. Шта би по овом питању могло да посвађа две чланице НАТО-а?
Последњи покушај да утиче на Загреб, Влада Црне Горе учинила је напрасним именовањем Ивице Јановића на чело Агенције за националну безбедност. Овај по струци морепловац до недавно је имао хрватско држављанство. Како закон не дозвољава да шеф обавештајне службе има друго држављанство, Јановић је тражио да буде исписан, и то месец дана пре именовања на функцију.
Упркос томе, Хрватска је ипак подметнула ногу Црној Гори и отежала јој улазак у Европску унију.
У покушају да оправда ову одлуку, Грлић Радман изјавио је да то Загреб не чини из неких других побуда, већ да се морају решити "хуманитарна, цивилизацијска питања".
"Хрватска сигурно неће стављати билатерална питања као услов за европски пут Црне Горе, али питање несталих особа за време Домовинског рата, питање одштете логораша, то су теме које нас све унутар Европске уније морају бринути, а на само Хрватску", рекао је Грлић Радман.
Дан касније из Владе Црне Горе стиже саопштење да је донета одлука о оснивању Комисије за нестала лица, а која ће се бавити управо питањем које је наметнула Хрватска.
Комисију ће чинити осам чланова, председник ће бити из Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије.
Наметање питања несталих само је нова у низу уцена из Загреба. Хрватска је раније овог месеца упутила Црној Гори нон-пејпер у којем наводи 10 разлога због којих неће дозволити улазак у Европску унију.
О поступку Хрватске данас се огласио и председник Црне Горе Јаков Милатовић. Он је овај тренутак искористио да опет политички нападне свог доскорашњег партијског саборца Милојка Спајића.
За то што Црна Гора није затвроила сва четири поглава окривљује владу којој пребацује да није довољно посвећена ЕУ агенди, као и да је нарушила односе са Хрватском.
Милатовић каже да је ово тренутак када се треба запитати - "да ли је влада показала државну одговорност и политичку зрелост приликом доношења одлука које имају директне последице на европски пут Црне Горе".
"Да ли је свесно угрожен један од најважнијих стратешких приоритета државе због нечијих партикуларних интереса", упитао је Милатовић.