Србија има јасну амбицију да до краја 2026. године потпуно заокружи своју реформску агенду и буде спремна за пуноправно чланство у ЕУ. Међутим, на том путу стоји и нерешено питање Косова и Метохије, као и чињеница да земље чланице ЕУ морају да имају чврст и дугорочан стратешки консензус о будућности проширења, рекао је министар спољних послова Марко Ђурић у интервјуу за грчки "Катимерини".
Ђурић је на питање да ли би ЕУ могла да одигра већу улогу у дијалогу Београда и Приштине, навео да су нормализација односа и изналажење трајног и одрживог решења за питање АП Косова и Метохије, процес који може да има конкретне резултате само уколико се за решењима трага у отвореном и конструктивном дијалогу, и уз спремност да се праве компромиси.
Он је истакао да је за нас веома важно да Грчка, као пријатељ Србије, настави да показује разумевање по питању јужне српске покрајине, које је за нас кључно државно и национално питање.
"За Србију је јужна покрајина Косово и Метохија неотуђиви део територије Србије, али то не значи да Београд и Приштина, упркос неслагању око ове фундаменталне чињенице, не могу да се договарају о темама од заједничког интереса, да раде на превазилажењу конфликтне прошлости и да у интересу грађана граде бољи друштвени, политички и економски амбијент. Питање АП КиМ се не може решавати мимо дијалога, онако како Аљбин Курти и његови идеолошки истомишљеници у Приштини замишљају. Курти последњих месеци експлицитно одбацује дијалог и његова досадашња достигнућа, попут договора о формирању Заједнице српских општина, и посеже за демонстрацијама силе са циљем стварања нове реалности на терену", рекао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је истакао да је процес проширења ЕУ на Западни Балкан имао успоне и падове, али да је важно да врата Европске уније остану отворена за регион, као и да је наша земља поуздани гарант стабилности у региону. Он је напоменуо да је Србија захвална Грчкој што је један од најдоследнијих заговорника идеје проширења ЕУ на Западни Балкан и оценио да ће та земља имати значајну и кључну улогу у предстојећем периоду евроинтеграције Западног Балкана, за који се нада да неће бити ни превише дуг.
Ђурић је истакао да је посета грчког премијера Киријакоса Мицотакиса била је веома значајна за сарадњу две земље као и да је његов однос са председником Србије Александром Вучићем у духу историјског пријатељства наших држава и народа.
Када је реч о новој америчкој администрацији, Ђурић истиче да са много оптимизма гледа на будућност српско-америчких односа.
"Надам се да ће нова администрација у Белој кући, након што и формално буде инаугурисана, предузети конкретне кораке како би се рат у Украјини привео крају. Свима нам је у интересу смиривање регионалних криза, како би се свет поново окренуо дијалогу, продуктивној сарадњи и заједничком напретку", рекао је Ђурић.