Последња препрека на путу ка коначном расветљавању питања несталих на КиМ, које је приштинска страна држала у блокади, требало би да напокон буде отклоњена договором постигнутим у Бриселу о смерницима за рад заједничке комисије.
Уз њену помоћ требало би да се лакше отворе међународни архиви и испуне захтеви за претраживање локација, а ускоро би требало да буде одржан и први састанак овог радног тела. Од 6.065 случајева несталих особа у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, 1.607 случајева остало је нерешено.
Комисија ће, како је појашњено из Европске уније, која је одговорна за спровођење Декларације о несталима, потписане прошле године за преговарачким столом у Бриселу, пратити сарадњу Београда и Приштине на идентификацији гробних места, ископавању, као и коришћењу сателитских снимака и међународне документације. Биће састављена од представника ЕУ, Београда и Приштине и радне групе Међународног комитета Црвеног крста.
Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић подсећа да је Београд био конструктивна страна у овом процесу док је кочничар била Приштина.
"Позвао сам господина Лајчака да позове представнике Међународног комитета Црвеног крста, који председава Радном групом за нестала лица, а која се четири године није састала захваљујући понашању Приштине према овом процесу, да закаже састанак радне групе. Тако бисмо се вратили у механизам који је до сада дао преко 1.008 решених случајева несталих лица", рекао је Одаловић за РТС.
Он објашњава да ће комисија функционисати тако да уколико у процесу буду наишла на било који проблем који не може да се превазиђе на нивоу радних група, о томе се обавештава заједничка комисија.
Одаловић истиче да ће овим породицама несталих, уз снагу ЕУ, бити дата нада да ће се одговорити на поједина питања.
"Доћи ће се до разних документација, архива, информација, сателитских снимака. Уз њихову подршку много лакше ћемо доћи до тих, првенствено међународних архива и међународних извора, јер ништа од овога што се дешавало на простору Косова и Метохије није било, а да у томе нису на директан или индиректан начин учествовали представници међународне заједнице кроз мисије на том простору", навео је Одаловић.
Он је подсетио је да је највећи број несталих и убијених Срба и осталих неалбанаца страдао после 10. јуна 1999, односно после доласка 50.000 мировњака, који су имали апсолутно сву безбедносну и административну структуру на КиМ. Одаловић је навео и да је уочи одласка у Брисел, у Београду разговарао са десет представника породица Албанаца из Приштине.
"Једноставно људи гледају у све нас заједно, ми њих не раздвајамо као жртве", рекао је Одаловић.
Додао је да га брине улога ЕУ јер су, како је навео, европски посредници у темама и по питањима по којима су преузели пуну одговорност, врло мало учинили и оценио да они или немају снагу или понекад немају разумевања.
Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине је навео да је веома срећан што су преговори о операционализацији Декларације о несталим лицима 2023. успешно завршени.
"Важан корак ка коначном затварању питања породица. Ускоро ћемо бити домаћини првог састанка Заједничке комисије", рекао је Лајчак.
Договор о упутствима за рад Заједничке комисије за нестале особе постигнут је у уторак у оквиру рунде дијалога главних преговарача Београда и Приштине, Петра Петковића и Бесника Бисљимија под посредством Лајчака.
Како је наведено у тексту декларације коју су на састанку прошле године усвојили председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, обе стране ће активно сарађивати и уступити потребне информације, укључујући белешке, наређења, документа, видео и аудио записе и све друге документе укључујући и оне са статусом поверљивости.
"Стране ће омогућити и подстаћи активно ангажовање породица несталих лица у процесу идентификовања њихових судбина и адекватно ће поштовати права породица несталих особа", наводи се у декларацији.
Приштина је том приликом, инсистирала на термину присилни нестанак, а како би могла да тражи одговорност од Београда, али је Србија успела да издејствује да се користи термин "нестали под принудом".
"Ово појашњење је дато како би се избегли било какви неспоразуми или тумачење термина 'принудног нестанака' као 'присилног нестанака' који има јасно правно значење дефинисано Међународном конвенцијом за заштиту свих лица од присилног нестанка (2006)", наведено у изјави коју је потписао Вучић.
Додато је и да особа може "принудно нестати" као последица дела које је починио појединац, војска, паравојна, политичка или друга група или организација повезана са сукобом.