Србија и Балкан
Мађарски министар: Уверени смо да ће Србија у јануару 2025. године отворити Кластер 3
Проширење ЕУ је веома компликован процес, како технички због великог броја поглавља и кластера, тако и политички јер је потребна једногласност у ЕУ свих 27 држава чланица за све кораке које је потребно предузети у том процесу, указао је мађарски министар за европска питања
После три године застоја, процес проширења Европске уније на Србију поново је на правом путу, рекао је мађарски министар за европска питања Јанош Бока, и поручио да је уверен да ће Србија у јануару 2025. године учествовати на међувладиној конференцији на којој ће отворити Кластер 3.
Након што је Савет ЕУ за опште послове одобрио писмо у којем се Србија позива да достави преговарачке позиције за поглавља у оквиру Кластера 3, Бока је за Танјуг рекао да се позитивна оцена Комисије тим поводом очекује до краја јануара 2025. године.
"После три године застоја, сада је процес проширења Србије у ЕУ поново на правом путу и уверени смо да ће, након слања овог писма којим се припрема отварање Кластера 3 и на основу позитивне оцене Комисије коју очекујемо до краја јануара следеће године, Србија бити у позицији да учествује на међувладиној конференцији за отварање Кластера 3 у првом месецу следеће године", навео је Бока.
Он је оценио да је реч о великом достигнућу и истакао да је врло мало људи, институција и држава чланица мислило да је тако нешто могуће на почетку мађарског председавања.
"Али смо заједно са нашим српским пријатељима успели да то урадимо", поручио је Бока.
Истовремено је истакао да је проширење ЕУ веома компликован процес, како технички због великог броја поглавља и кластера, тако и политички јер је потребна једногласност у ЕУ свих 27 држава чланица за све кораке које је потребно предузети у том процесу.
"Да би Србија постала пуноправна чланица ЕУ морамо да донесемо негде у распону од 150 одлука једногласно да бисмо тамо стигли. И ово је, наравно, политички веома тешко, јер иако је, технички гледано, Комисија рекла да је Србија спремна за отварање Кластера 3 пре више година, није било политичког консензуса иза тога, вероватно због међусобног политичког неповерења које се створило између Србије и неких држава чланица и институција у ЕУ. Мислим да је мађарско председавање успело да направи искорак", поручио је Бока.
Уочи данашњег самита ЕУ-Западни Балкан, Бока је рекао да је одржавање тог самита изузетно важно и истакао да ће лидери ЕУ и Западног Балкана имати прилику да разговарају о својим политичким приоритетима.
"Оно чему се надамо (када је реч о) Самиту ЕУ-Западни Балкан је потврда, реафирмација политичке посвећености лидера Европске уније да обезбеде јасну и кредибилну европску перспективу целом Западном Балкану. И верујем да док стигнемо тамо, постоји много могуц́ности да продубимо овај однос", рекао је Бока.
Као пример навео је План раста који омогућава финансирање партнера са Западног Балкана уколико спроведу одређене реформе, али и постепену интеграцију која омогућава приступ Западног Балкана одређеним програмима и пројектима.
"И верујем да ће самит ЕУ-Западни Балкан бити прилика да се истакне колико нам је потребан Западни Балкан у Европској унији, а не само (да је) Западном Балкану потребна ЕУ", поручио је Бока.
Он је истакао да однос између Мађарске и Србије, као и између Мађара и Срба, није само савезнички и да није само реч о стратешком партнерству, већ да је тај однос сада постао пријатељство.
"Верујем да Србија и народ Србије могу да рачунају на то да ће Мађарска, чак и након завршетка мађарског председавања, осигурати да ће Србија испунити своје амбициозно обећање да ће закључити приступне преговоре до 2026. године. Имаћете сву подршку Мађарске и Мађара у овом процесу", закључио је Бока.
Мађарско председавање ЕУ: Успешна прича
Бока је оценио да је мађарско председавање ЕУ било "потпуно успешна прича" и указао на нека од главних постигнућа мађарског председавања, као што је усвајање Будимпештанске декларације о новом споразуму о конкурентности за ЕУ, као и помаци у процесу проширења, не само у случају Србије, већ и Црне Горе и Албаније.
Истакао је и да је донета политичка одлука о пуноправном чланству у Шенгену Румуније и Бугарске од 1. јануара 2025, као и да је постигнут низ достигнућа у области миграционе политике.
"Све у свему, верујем да је мађарско председништво испунило оно што је обећало на почетку", рекао је Бока.
