У Сирији се налази 82 држављана Босне и Херцеговине, а у овом тренутку нико од њих није затражио да буде враћен у БиХ, изјавио је министар безбедности у Савету министара БиХ Ненад Нешић.
"Од тих људи који 'наводно' имају држављанство БиХ има 42 мушкарца и 40 жена. Министарство не предузима било какве активности по том питању, морамо прво да видимо о коме се ради", казао је Нешић, а преноси Радио слободна Европа.
Додао је да су ти људи "својом вољом отишли тамо и да су толико дуго тамо да прво морамо видети да ли представљају претњу по БиХ". Нешић је нагласио да сви који би могли угрозити безбедност нису добродошли.
"У овом тренутку нема репатријације, нема ни захтева за повратак у БиХ. Лично ћу тражити, ако поднесу захтев, да се преиспита на основу чега су добили држављанство и да ли има услова да имају држављанство", казао је Нешић.
Од првих одлазака у Сирију 2012. године око 300 држављана БиХ је боравило у тој земљи, углавном на територији тзв. Исламске државе. Део се придружио групама блиским Ал Каиди, највише Ал Нусра фронту, од којег је касније настао Хајат Тахрир ел Шам.
Та група, која је држала енклаву око Идлиба, на северу Сирије је током 2016. јавно раскинула везе с Ал Каидом, а протеклих седмица преузела је власт у Сирији, али је и даље на листи терористичких група у САД, ЕУ и УН.
Данас су ове особе из БиХ на слободи, углавном, у Идлибу и кретање унутар Сирије за њих сада није ограничено иако немају пасоше, наводи РСЕ.
У североисточној Сирији има више од 25 кампова и затвора с осумњиченим бившим члановима Исламске државе, који су под контролом Курда које подржава САД.
Босна и Херцеговина досад је организовала репатријацију 26 држављана из тих кампова и затвора током 2019. године, уз помоћ Владе САД-а. Група жена и деце који су враћени 2019. године прошла је рехабилитацију и реинтеграцију, а мушкарци су осуђени на казне од једне и по до шест година затвора и већина је на слободи.
Данас, у БиХ не постоји јединствен став о повратку из Сирије. Од 2019. једини корак који је БиХ учинила јесте формирање Плана репатријације, који је Савет министара усвојио у августу 2022. године.
Овим планом су дефинисани кораци пре, током и након повратка, и укључују обавезе сваке од надлежних институција.