Уколико се до краја јануара не успостави функционалан Уставни суд, а парламентарна већина оформи нову Владу на темељу измена Закона о председнику, Европска унија (ЕУ) би могла да размотри заустављање европских интеграција Црне Горе, поручили су савезни министар за европске и међународне послове Аустрије Александар Шаленберг и министарка иностраних послова Словеније Тања Фајон, које је високи представник ЕУ Жозеп Борељ овластио да у његово име посете Црну Гору.
Они су се састали са председником Милом Ђукановићем, председницом Скупштине Данијелом Ђуровић и премијером у техничком мандату Дританом Абазовићем, након чега су одржали конференцију за медије.
"Потребно је успоставити функционалан Уставни суд и именовати четворо судија. Тај поступак, који би морао да се заврши најкасније до краја јануара, треба започети овог петка. То је кључно да би се Црна Гора ископала из најгоре институционалне кризе последњих година", рекла је Фајон.
Црногорски Уставни суд је месецима без кворума, јер након одласка у пензију неких судија има три од укупно седам чланова. Такође, Влада премијера Дритана Абазовића је и даље у техничком мандату, иако јој је 20. августа изгласано неповерење.
Парламентарна већина са 41 од укупно 81 посланика, коју чине Демократски фронт (ДФ), Демократе и Грађански покрет УРА, нису у законском року доставили председнику Ђукановићу потписе подршке за свој предлог новог мандатара, тврди председник Мило Ђукановић. Такође, са председником Црне Горе нису обављене консултације за мандатара, што је у колизији са Уставом ове земље.
Стога је Ђукановић одбио да додели мандат њиховом кандидату Миодрагу Лекићу, а парламентарна већина је предложила измене Закона о председнику, којим се његове надлежности у области именовања мандатара преносе на Скупштину.
И поред оцена из ЕУ, Сједињених Држава и Венецијанске комисије - саветодавног тела Савета Европе, да је реч о неуставној измени, Закон је по други пут усвојен у Скупштини.
Шаленберг је казао да њихову посету Црној Гори прати јасно упозорење, али и јасно охрабрење и додао да се решења не могу наметати споља.
Новинаре је занимало како би ЕУ реаговала уколико би парламентарна већина оформила Владу на темељу измена Закона о председнику.
Промена Закона о председнику, рекла је Фајон, је јако упитна и озбиљно ће размотрити сарадњу са Владом која би била формирана на основу таквог закона.
"Ако Црна Гора не направи функционалне институције и изађе из ове политичке кризе, са ургентним Уставним судом, то значи да би у Бриселу у јануару или фебруару могли разматрати како да се цео процес можда и заустави", упозорила је Фајон.
Шаленберг је додао да је реч о Закону "који је у најмању руку сумњив".
"Мислим да наставити на темељу тог закона, пре него што се о њему изјасни функционални Уставни суд, било би у најмању руку лоше, и могу само да препоручим да се то не ради", оценио је Шаленберг.
Након разговора са европским изасланицима, Ђукановић је оценио је да је посета Шаленберг и Фајон "последњи аларм за буђење Црне Горе уколико жели да сачува своју европску будућност".
Премијер у техничком мандату Дритан Абазовић је након сусрета са Фајон и Шаленбергом позвао на хитан одабир судија Уставног суда. Опозиционе партије, предвођене Ђукановићевим ДПС-ом, залажу се за распуштање Скупштине и организовање превремених избора.
До сада су организована и четири масовна протеста у Подгорици, чији су захтеви опозив измењеног Закона о председнику, дијалог и деблокада Уставног суда и расписивање ванредних избора.