Крвави Никољдан у Јошаници: Годишњица једног од најстрашнијих злочина рата у Источној Босни
Наредба је, по доступним сведочењима, гласила – "Идите у Јошаницу, ни дете у бешици не смете оставити живо".
Више од 600 наоружаних војника који су кренули на село у коме су се тог јутра једни спремали да славе, ломе славски колач, други да иду на славу, предводио је Заим Имамовић који је три године касније, крајем рата, погинуо.
На Дујмовским брдима крај Сарајева подигнут му је споменик, као јунаку, одликован је постхумно "Златним љиљанима", једна касарна у Пазарићу носи име по њему.
Војска, а међу онима који су упали у село било је много комшија из суседних, у Јошаници је за пар сати побила 56 мештана Срба, у ствари, то је више био масакр недужног народа, стараца, деце, жена. Тог дана, 18 засеока Јошанице избрисано је са карте, народ је побијен, куће запаљене, стока побијена. Ни камен на камену нису оставили. Једном мештанину нападачи су главу одсекли моторном тестером, други су на најстрашније начине убијани хладним оружјем, многе жртве изгореле су у својим кућама.
Међу убијенима била је 21 жена, троје деце млађе од 11 година.
Данка Тановић имала је само две, Дражен Вишњић седам година, његова сестра Драгана 10. Истог дана убијени су Драженови и Драганини мајка Олга (31), отац Драгољуб (39), стриц Милан (33), бака Зорка (64) и деда Вукадин Вишњић (64). Међу убијенима били су и Данкини мајка, бака, прабаба, тетка и ујак. Раду Пљеваљчевићу који је тог дана убијен било је 90 година.
У Јошаници је на Никољдан 1992. убијено 16 Вишњића, деветоро чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, затим четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића, двоје Мићевића и Ивановића, те по један члан из породица Шкипина, Стевановић, Јагодић и Тановић.
Клање и силовања у селу трајали су неколико сати док су догоревале куће мештана. Још десетак људи је рањено, најгоре су прошли они мештани који су, надајући се да ће извући живе главе, бежали према Јошаничкој реци. Тамо су их чекале заседе.
Медицински техничар у пензији Славко Ђорђевић новинарима је сведочио да су његовог зета секли ножем.
"Од стопала до глутеуса неколико резова мишића су направили, а разбили су му чело, шаке и стопала да не би могао да бежи. Разбијали су неким предметима лобање и секли преко лица и носа, одсецали уши", испричао је Ђорђевић.
Више од три деценије после злочина, у Суду БиХ тренутно се води поступак против 13 бивших команданата и припадника Армије БиХ. Међу оптуженима су Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић. Летос је државно тужилаштво подигло оптужницу против Амела Исића, држављанина БиХ и Шведске због сумње да је учествовао у убиствима у Јошаници.
Тужилаштво је саопштило да је Исић као припадник батаљона "Ватра", Вишеградске бригаде тзв. Армије БиХ осумњичен да је директно учествовао у убиствима више жртава у нападнутом селу. Наведено је да се терети за ратни злочин против цивилног становништва, организовање групе људи и подстрекивање на чињење кривичних дела геноцида, злочина против човечности и ратних злочина и повреде закона или обичаја рата.
По изјави Тужилаштва, наводе оптужнице доказиваће око 160 сведока, стручни вештак, а најављено је и више стотина доказних предмета.
Група од 13 оптужених команданата и војника којима је суђење у току требало би да се суочи са исказима око 400 сведока. Многи од злочинаца у међувремену су преминули, па је неповратно пропуштена прилика да се суоче са правдом.
Очекује се да ће суђење трајати годинама, породице жртава отворено сумњају да ће овај судски процес донети правду, правичну казну злочинцима, а сатисфакцију и мир њима и душама њихових страдалих сродника.