Србија и Балкан
Жеље и стварност: Курти пописао 1,6 милиона становника, на Космету на спавању једва 800.000
Чак и цифра од 1,6 милиона становника, представља пад од 10 посто у односу на претходни попис, онај из 2011. године када је на Космету пописано 1,73 милиона становника, да се и не говори о неким ранијим проценама да је на КиМ 2,1 или 2,2 милиона Албанаца
Косовска агенција за статистику објавила је резултате пописа у самозваној држави према коме тзв. Косово тренутно има 1.602.515 становника. Објашњено је да је пописано 1.586.659 становника, али када су овом броју додали своју процену броја Срба који живе у четири општине на северу КиМ и који су великом већином бојкотовали попис, дошли су бројке од 1.602.515 становника.
Занимљива је процена приштинске агенције за статистику према којој, кад се упореде бројке на северу живи тек нешто више од 15.000 Срба!?!
Последњи подаци Београда говоре да је на северу Косова и Метохије било близу 50.000 Срба, али да се за време власти Аљбина Куртија иселило најмање 11 посто. Сам Курти недавно је у једном интервјуу рекао да је на целом Космету око 4 посто Срба, односно, према резултатима пописа око 60.000.
Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша у разговору за РТ Балкан каже да је број оних који стварно живе на КиМ осетно мањи од пописаних 1,6 милиона.
"Попис становништва на Косову омогућавао је да се попишу и људи из дијаспоре који се изјашњавају као држављани Косова па и они који имају дупло држављанство. Дакле, да се попишу и људи који годинама живе у иностранству, који једном или ни једном годишње дођу на КиМ на десет дана. На 'спавању' на Космету у овом тренутку нема више од 800.000 људи", каже Бериша.
Чак и цифра од 1,6 милиона становника, представља пад од 10 посто у односу на претходни попис, онај из 2011. године када је на Косову и Метохији пописано 1,73 милиона становника, да се и не говори о неким ранијим проценама да је на КиМ два или 2,1 милиона Албанаца.
"Број од 1,6 милиона становника колико је сада пописано приближно је тачан, али када се има у виду и дијаспора, као и људи који имају двојно држављанство. Куртију је изузетно важно да надува ове бројеве, иду избори, биће злоупотребе изборног права. Он је свестан пада рејтинга, преко свог МИП-а у 64 града Европе је отворио, или ће отворити канцеларије где ће моћи држављани Косова моћи да гласају. До сада се пријавило око 40.000 заинтересованих, али се ту очекује манипулација са изборним материјалом. Зато је њему важно да у дијаспори буде пописано што више грађана. Дошло је до јачања опозиције, ДСК, Алијансе за будућност, ДПК, сада му је важан сваки глас да дође до већине", процењује Бериша.
И док је власт у Приштини пописала и последње Албанце који живе на Западу и оне који имају двојно држављанство, није дозвољен попис Срба који су протерани са Космета, који би се вратили када би се створили повољни услови.
"Ниједан од тих Срба а има их 250.000 није пописан. Са друге стране, јако је мали број Срба који живе на КиМ пописан. Срби који живе на Космету нису пристали да се попишу чак ни под претњама великим новчаним казнама, под претњама да неће моћи да располажу својом имовином. Код српске стране био је бојкот управо због одбијања да се попишу људи који су протерани са КиМ и данас живе у централној Србији или по свету", каже Бериша.
Уз све ово, тзв. Косово се посебно од 1. јануара ове године, као и раније суочава са масовним одливом становништва.
"Одлив је један од кључних проблема 'Косова', сам попис то показује. Отишло је у последње време више од пола милиона људи. Раније су одлазили мушкарци, сада иду читаве породице. Дошло је до промене у менталитету Албанаца. Разлози су првенствено економски, од када је Курти дошао на власт нема нових радних места, нема инвестиција, трошкови живота су порасли, не може се живети са пензијама од 150 евра", каже Бериша.
Резултати пописа показују и да је просечна старост становништва Космета од 2011. до 2023. године са 29,97 порасла на 34,84 године. Старосна група од нула до 14 година доживела је пад од 6 посто, група од 15 до 64 године раст од 1,83 а старосна група преко 65 година раст за 4,26 посто.
"Ако је један од параметара број деце која се уписује у први разред и у том погледу годинама уназад имамо пад на КиМ. Са једне стране пад новорођене деце, са друге исељавање, отпуст из држављанства, нема више породица са петоро шесторо деце, опала је заинтересованост жена да рађају, и када се све то сабере резултат је ово што видимо. Зато је тренутно на Космету једва 800.000 становника", закључује Бериша.
