Србија и Балкан
Истраживање "Ипсоса": Грађани Србије највише воле Русију, а најмање НАТО
Ни о једној држави не постоји тако неповољан став као према НАТО-у, према којем негативан став има 74 одсто испитаних грађана
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују истраживања "Ипсоса" које је ексклузивно урадио за Јутарњи програм РТС-а. Скала оцена коју је "Ипсос" користио је петостепена, па су се тако грађани опредељивали између повољног и неповољног.
Генерални директор "Ипсоса" Предраг Курчубић представио је и резултат истраживања у којем је мишљење грађана, осим према Русији, повољно и према Кини и Мађарској. Више позитивних поена имају Аустрија и Италија.
Са друге стране скале, осим о НАТО-у, грађани неповољно мишљење имају и о Великој Британији, Сједињеним Државама, Француској, Европској унији и Немачкој.
"Сигурно постоји одређена доза емоција, али вероватно постоји и нека врста перцепције која се заснива на информацијама које грађани добијају путем медија, друштвених мрежа. У игри су мало и историјски односи. Русија и Кина су најповољније оцењене већ дуже време", објашњава Курчубић.
Ипак, ни о једној држави не постоји тако неповољан став као према НАТО-у – 74 одсто испитаних грађана.
"Углавном је непромењив однос према овој организацији. Проценат повољних оцена је ретко кад био двоцифрен", објашњава Курчубић.
Од 2008. године наклоност је у последњих 16 година порасла према Русији и Кини.
"Трендови раста кривуље се препознају у догађајима који утичу на јавно мњење. Када видите црвену линију која означава број повољних оцена према Русији, сваки од ових врхунаца представља неки значајан билатерални догађај између две земље. Било да су то посете Путина или Медведева или да је то војна парада", објашњава генерални директор "Ипсоса".
Он наводи да "зелена оштрица" на скали показује раст током испоруке вакцина за време ковида. У исто време, када је Кина испоручила вакцину 'синофарм', мишљење о ЕУ и земљама Запада је пало.
Позитиван тренд раста према ЕУ се показује од јануара 2023. године.
"Током 2022. године претпоставка је да су српски грађани били незадовољни због дешавања поводом рата у Украјини", објашњава Курчубић последње трендове.
Сваки трећи против ЕУ
Да грађани ове недеље морају да се изјасне о чланству у Европској унији – за улазак у ЕУ би било 45 одсто грађана, а против уласка 30 одсто.
"Увек имамо више људи који би гласали за улазак у ЕУ него оних који имају повољно мишљење о ЕУ. То говори да људи имају неки рационалан приступ и виде бенефите одласка у Европску унију", објашњава Курчубић.
Број неодлучних, односно оних који одбијају да се изјасне или је неодлучно чини 12 одсто. Кривуља подршке за чланство у Европској унији показује константан пад, уз мање скокове подршке.
Изразито негативан став према ЕУ био је када је почео рат у Украјини.
"То је једини тренутак од 2008. године када је био већи број грађана који би на потенцијалном референдуму гласали против уласка у ЕУ", рекао је генерални директор "Ипсоса".
Садашњи показатељи су да обе кривуље бележе пад.
"Чини се да подршка дугорочно гледано има потенцијал раста. Осцилације су бројне и зависе од многих догађаја који се дешавају у Бриселу", објашњава Курчубић.
