Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове, Милован Дрецун, истиче да је најављена изградња турске фабрике муниције на Косову и Метохији противна Резолуцији 1244.
Он је нагласио да на основу тог војно-техничког споразума, привремене институције самоуправе не могу да покушавају да покрену наменску индустрију.
"План је да до 2027. године могу да из сопствене производње подмире потребе тзв. косовских снага безбедности које од 1. јануара наредне године улазе у трећу фазу реорганизације, односно трансформације у некакву војску Косова, за том стрељачком, пешадијском муницијом, и да могу да уђу у пројектовање дронова. Дакле, да имају одређену аутономију с набавком муниције", наглашава Дрецун.
Указује да је сва та муниција потребна за тзв. косовске снаге безбедности, које и мимо првобитног плана треба до 2027. године да имају око 5.500 више припадника.
Међутим, каже да не треба заборавити да постоје и друге оружане формације као што су полицијска служба, специјалне параполицијске јединице и да све њих треба подмирити муницијом.
За почетак, треба да подмире пешадијске јединице.
"Они 2027. планирају да уведу и служење обавезног војног рока, што ће свакако повећати потребу за том муницијом. Концепт свеобухватне одбране који је Приштина усвојила каже да ће до 2030. године, између осталог, бити обучено 50.000 грађана Косова и Метохије за руковање ватреним оружјем", објашњава Дрецун.
Набавка оружја и система у трећој фази
Подсећа да су привремене власти у 2023. години повећале буџет на више од 200 милиона евра, а да је за ову годину смањен на 150 милиона, али да ће се у наредном периоду видети колико од тог новца иде на куповину наоружања.
Међутим, указује да поред буџета, постоји Фонд за безбедност и донације.
"У тој трећој фази набављају ваздухопловна средства, односно хеликоптере, затим трупну противваздухопловну одбрану, онда средства за противоклопну борбу, затим дронове које већ имају – 'бајрактаре'", прецизира Дрецун и додаје да сумња да ће се турски дронови производити на КиМ због комлексности система.
Указује и на информацију да турски официри обучавају припаднике тзв. КСБ-а за граничне патроле.
"То је везано опет за оно што сам чуо у командама НАТО-а, незванично, да има размишљања, неких индиција да су неки у НАТО-у спремни да прихвате став Приштине да би КСБ требало да имају заједничке патроле са КФОР-ом уз административну линију. У оквиру тога је управо ово премештање инфраструктуре КСБ-а све ближе источном делу административне линије према централној Србији и северном делу", каже Дрецун.