Србија и Балкан
Тужно лице косовске статистике: Како Срби полако али сигурно нестају са Косова и Метохије
У односу на 1981. годину, а према резултатима пописа 2024, број Албанаца на Косову и Метохији повећан је за 228.227 и у плусу је за 18,6 одсто, док је број Срба смањен за 172.846 односно, у минусу је за 82,5 посто
У општини Грачаница у којој је према попису из 2011. године живело 7.209 Срба и 2.474 Албанаца, Албанци су према последњем попису, из 2023. године – већина. Сада је у овој општини 8.623 Албанаца и 8.560 Срба. Албанаца је више за шездесет троје. За 13 година, од пописа до пописа, број Албанаца у Грачаници повећан је за 248 посто, а број Срба само за 18 одсто.
На ове податке утиче и чињеница да се Приштина шири према Грачаници, али и све бројнији подаци да Албанци купују имања Срба, праве куће, насељавају се и полако мењају етничку структуру ове средине. У општини Ново Брдо 2011. године било је 3.524 Албанаца и 3.122 Срба, сада је Албанца 3.801 док је Срба остало тек 606.
У општинама Малишево, Јуник, Мамуша и Елез Хан како Албанци зову Ђенерал Јанковић и у којима 2011. словом и бројем није пописан ни један једини Србин, сада их је пописано импозантних – дванаесторо. У Малишеву шесторо, у Јунику једно, Мамуши двоје и у Ђенерал Јанковићу чак – троје. У Урошевцу је 2011. на попису било 32 Срба, сада их је 23. У Дечанима је пре 13 година на попису било троје, вероватно се радио монасима манастира, сада је пописано тек двоје Срба.
У Глоговцу је 2011. било двоје, сада је, на попису, у рубрици Срби број – 0.
У Штимљу на претпоследњем попису било је 49 Срба, сада нема ниједног. Качаник је однекуд забележио пораст броја Срба и то за 600 посто, 2011. у тој општини био је један Србин, сада их је – шесторо.
Број Срба порастао је и у Подујеву, са 12 на 15. У односу на 1981. годину, према резултатима пописа 2024. број Албанаца на Косову и Метохији повећан је за 228.227 и у плусу је за 18,6 одсто, док је број Срба смањен за 172.846, односно, у минусу је за 82,5 посто.
Према резултатима последњег пописа, с пролећа ове године у Приштини уз 222.898 Албанаца живи, наводно, и 770 Срба. Откуда такав податак, објашњења за сада нема. Оно што је чињеница јесте да у Приштини не живи више од десетак Срба.
Званична статистика каже и да је број Срба у Ђаковици између два пописа пао са 17 на 15. Број оних који тамо стварно живе далеко је мањи и од тих 15.
Драгица Гашић једина српска повратница у тај град изложена је сталним провокацијама, малтретирању, каменовању, разбијању врата и прозора, не може безбедно ни да сиђе до продавнице по намирнице, док комшије Албанци са њом не комуницирају.
У Јужној Митровици уз скоро 65 Албанаца пописано је и 18 Срба. Ни овај податак није најјаснији, годинама већ једина српска породица за коју се зна да живи у Митровици јужно од Ибра је породица свештеника смештена у парохијском дому уз цркву Светог Саве.
Попис 2024. године, као што се и очекивало, само је још један печат на трагедију српског народа на Косову и Метохији.
Потврда је и податак да је од рата 1999. године наредних година од 437 места у којима су живели Срби очишћено 312 села и насеља.
Почетком прошле године, уочи најављеног па тада одложеног пописа, новинар и публициста Живојин Ракочевић, који живи у српској енклави Грачаница за РТ Балкан описивао је да се "живот Срба у енклавама јужно од Ибра у протекле две деценије претворио у грчевиту борбу за опстанак у, највећој могућој мери, у сеоским срединама".
"У свим сукобима и несрећама двадесетог века градови су били, колико толико, сигурна места за преживљавање. Срби и сви остали су у двадесет првом веку, у градовима Косова и Метохије доживели потпуну катастрофу и сваки сегмент њиховог живота је фатално погођен. Мировне снаге су пружиле минималну заштиту за 80људи, који су се склонили у сеоска гета и изгубили сваки појам о могућности да се врате у град", рекао је тада Ракочевић.
У међувремену, за последње две године, и север Косова и Метохије претворен је у један велики гето под окупацијом и опсадом косовске полиције.
Срби на северу и ове године су у највећем броју бојкотовали попис. Главни разлог, нису желели да учешћем у попису дају легитимитет одлуци Приштине да не дозволи попис Срба који су у последњих две и по деценије протерани са Космета.
Из године у годину, за последње две и по деценије, полако али сигурно, сав живот Срба на Косову и Метохији, и лични, приватни, друштвени, културни, економски, добио је сва обележја живота у гетима.
"У гетима се дешавају три процеса: исељавање са КиМ узроковано притисцима и бесмислом; померање становништва унутар гета – из угрожених села са руба територија сеобе према мало већим срединама; рађање као опште изненађење – у гетима се рађа највећи број српске деце. Само једно село код Обилића, за које готово нико није чуо, има више деце него Црна Трава, Трговиште, Шавник или Плужине", речи су Живојина Ракочевића.
Над гетима, наставља Ракочевић, "лежи сенка привремености и стална претња која се развија од "ситне" институционалне репресије до рањавања деце на Бадњи дан".
"Гето није будућност, али ових двадесет година и сада он је јединамогућност да се сачува једна заједница која је фактички била осуђена на нестанак. Она чува и баштини, и у њеном власништву сунајзначајнија остварења наше средњовековне цивилизације. Ми овде чувамо, често својим животима, српски Нотр Дам – Високе Дечане, или Богородицу Љевишку – српску Сикстинску капелу", каже Ракочевић.
Последњи попис на Косову, уз бојкот Срба на Северу, показао је да је на овој територији тек 2,3 посто припадника православне вере.
У извештајима међународних медијских агенција нема ни слова отоме зашто се и како десило па је број Срба са скоро 13 коликоих је у старом српског граду Призрену живело пре рата, пао на 202 колико их је пописано ове године, односно на далеко мањи број, мање од 80 колико их стварно сада живи у селима око Призрена.
Косовска агенција за статистику дала је пре пар дана процену да у четири општине северно од Ибра, Северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку живи око 20 Срба а још 27.3 у општинама Грачаница, Клокот, Ново Брдо, Партеш, Штрпце и Ранилуг. Званична статистика говори да су 1961. године Срби чинили 27 посто становништва Косова, 1971 – 21 посто, десет година касније 15 посто.
Аљбин Курти пре пар дана изнео је тврдњу да је на Косову тренутно мање од четири посто Срба.
