Србија и Балкан
Како је пропао план Словеније да производи муницију за Украјину
Љубљански медији су поводом великих обећања премијера Голоба подсетили и на претходну његову иницијативу која се тицала покретања производње муниције за режим у Кијеву. Словеначко министарство одбране (МОРС) је потом испитало све аспекте покретања те врсте производње
Иако је сваким даном све јасније да Украјина и НАТО губе у сукобу са Русијом, који наноси огромну штету читавој ЕУ, неке мање земље блока и даље покушавају да из тог сукоба, који их много кошта, извуку бар неку корист.
Али и то је, као што показује случај Словеније, осуђено на неуспех.
Словеначки премијер Роберт Голоб најавио је на овогодишњој прослави Дана независности и јединства (којим се евоцира плебисцит одржан 23. децембра 1990. на основу којег се Словенија једнострано отцепила од Југославије јуна 1991.) да држави и Европској унији предстоје "тешка времена".
Покушао је да умири бираче обећањем да ће његова влада припремити земљу за надолазећу кризу.
Према Голобовим речима, геополитичка ситуација Словенији не иде на руку, глобална тржишта се климају, зато очекује да ће државу наредне године "задесити ударци". А ако наступи "зима" у међународним односима и на крхким светским тржиштима, каже он, словеначка влада ће учинити све да привреди "скроји одело по мери у виду разумних мера".
У истом стилу је словеначки премијер и пре годину дана покренуо сличну "разумну" иницијативу како би очврснуо због немачке деиндустријализације све болеснију домаћу привреду. Све у складу са изреком да, када привреда у Немачкој кине, словеначка, испреплетана са немачком – добије запаљење плућа.
Укратко, љубљански медији су поводом великих обећања премијера Голоба подсетили и на његову претходну иницијативу која се тицала покретања производње муниције за режим у Кијеву. Словеначко министарство одбране (МОРС) је потом испитало све аспекте покретања те врсте производње.
Тим поводом се Словенија пријавила и за учешће у чешкој иницијативи за обезбеђивање муниције за Украјину у оквиру које је ове године издвојила милион евра.
МОРС је прионуо реализацији повереног му задатка и објавио јавни позив словеначким компанијама да покрену производњу муниције, пре свега за потребе сопствене одбране, али и за "заједничку одбрану у оквиру НАТО алијансе" и Украјину.
Интересовање за ту врсту посла показало је 40 словеначких предузећа. Затим је МОРС покренуо проверу ланаца снабдевања репродукционог материјала и потребних компоненти за производњу муниције, а које није могуће произвести у Словенији ни набавити од словеначких добављача. У питању су барут, фитиљи, упаљачи и слични механизми.
МОРС је уз то проучио и еколошке и безбедносне аспекте покретања производње муниције, као и проблематику складиштења и с тим повезане компромисе са локалним заједницама.
Словеначки војни стручњаци су убрзо утврдили да је од почетка рата у Украјини ситуација на тржишту набавке критичних компоненти веома неизвесна, због чега је практично "немогућа израда пословног модела са задовољавајућим степеном економске сигурности".
"Такође, што се тиче локације индустрије барута и фитиља, што спада у категорију хемијске индустрије, појавили су се не баш лако решиви проблеми, посебно у погледу дуготрајног добијања потребних сагласности и дозвола", наводи се у саопштењу МОРС.
Уз све невоље које су већ биле на видику, производња граната великог калибра није могућа без страних лиценци, "због чега би било тешко достићи праг рентабилности, а камоли одговарајући ниво очекиваног профита".
Анализа је уједно показала да би "финансијски улог Словеније и појединих субјеката приватног сектора требало да буде изузетно висок", што би "у нестабилном окружењу, какво је данас тржиште кључних материјала – барута и специјалних компоненти - представљало превелики пословни ризик".
Другим речима, ограничења која су на извоз кључних компоненти за производњу оружја усвојиле Кина, Русија и друге земље, омеле су и амбициозно осмишљену словеначку производњу муниције за Украјину.
Словеначка привреда ће тако, упркос апетитима 40 домаћих предузећа да покретањем производње муниције и саме извуку профит из украјинског рата, морати да нађу други излаз из кризе коју је закувала ЕУ. Оно што је извесно, јесте да је словеначка производња оружја за Украјину – неславно пропала.
