Шта кажу Црногорци о подизању споменика митрополиту Амфилохију?

Иако већина грађана (45 одсто) припаднике друге вере не сматра претњом по своју религију, сваки четврти је казао да су припадници других религија претња по његову. Значајан део испитаника (28 одсто) има неутралан став по овом питању.

То показују подаци истраживања које је за потребе Центра за демократску транзицију (ЦДТ) спровео Институт Дамар, у периоду од 7. до 18. новембра на узорку од 1.000 испитаника.  

Овај део истраживања бави се перцепцијама грађана Црне Горе о улози религије у обликовању друштвених вредности и идентитета, наводи се на сајту ЦДТ-а где су представљени резултати истраживања. 

Како се наводи, грађани су подељени поводом идеје о подизању споменика митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, који је преминуо 30. октобра 2020.

Нешто мање од половине грађана (46 одсто) сматра да треба поштовати закон и сачекати да прође 20 година пре доношења одлуке о подизању споменика митрополиту СПЦ Амфилохију (Радовићу). С друге стране, 31 одсто испитаника верује да би рок требало скратити ако постоји посебан друштвени интерес, док је 23 одсто неодлучно или нема став о овом питању.

ЦДТ није прецизно навео како је формулисано питање у вези са подизањем споменика митрополиту Амфилохију, али није згорег подсетити на својевремено појашњење министра културе Црне Горе Тамаре Вујовић како би се боље разумело поштовање закона и чекање да прође 20 година.

По закону, како је навела Вујовић, Министарство културе не може да да сагласност за подизање споменика личности од чије је смрти прошло мање од 20 година, већ такву сагласност даје само Влада Црне Горе.

Не ради се, дакле, о непоштовању закона нити о скраћивању рокова, већ о другачијој процедури одобравања подизања споменика. 

Већина испитаника (61 одсто) наводи да им не би сметало да свештено лице из верске заједнице којој не припадају добије споменик у Црној Гори. С друге стране, 21 одсто изражава став да би им то сметало, док 18 одсто није сигурно или нема став о овом питању, наводи се на сајту ЦДТ-а.

Истраживање је показало и да нешто мање од половине грађана Црне Горе (46 одсто) сматра да је религија кључни фактор за очување црногорског идентитета, док готово трећина (31 одсто) изражава неслагање с овом тврдњом. Преостали део испитаника (23 одсто) има неутралан став.

Трећина грађана (34 одсто) сматра да политичаре друге вере треба искључити из процеса доношења закона који уређују однос између државе и верских заједница којима ти политичари не припадају. Више од трећине (39 одсто) не подржава такве тврдње, док 27 одсто заузима неутралан став.

Наш избор

Зашто се у Монтенегру плаше митрополита Амфилохија и после његове смрти?

Сврха прилично компликованог питања о вероисповести политичара и уређења односа државе и верске заједнице, нејасна је, за призвуцима правог балканског апсурда.

Да ли то указује да би сваки трећи Црногорац, тражио, на пример, да се министри и државни секретари прво изјасне о вероисповести, а онда да се, у неком имагинарном сценарију, реституцијом имовине Католичкој цркви баве само они који су католици? Или да уписивање "Црногорске православне цркве", из удружења пријављеног у полицијској станици у државни регистар буде ствар само оних носиоца власти који су  се претходно изјаснили као верници ЦПЦ? Или да, вратимо се на горње питање, о подизању споменика митрополиту Амфилохију одлучују само православни чланови владе?    

Скоро две трећине испитаника (63 одсто) сматра да се треба држати морала који проповеда њихова верска заједница, при чему се 34 одсто у потпуности слаже, а 29 одсто се донекле слаже са овом тврдњом. Неутралан став заузима 27 одсто испитаника, док мањина изражава неслагање – њих 11 одсто.

Истраживање ЦДТ-а је спроведено у оквиру пројекта "Јачање отпорности Црне Горе: Борба против радикализације и дезинформација" уз подршку Министарства спољних послова Холандије. Садржај је искључива одговорност Центра за демократску транзицију, наводи се на сајту ове организације.