Пет догађаја у Србији који су обележили годину за нама: Нико никад као Новак
Нико никад као Новак!
Ако би се бирао догађај године коју испраћамо стао би у ову реченицу. Тенисер Новак Ђоковић освојио је злато на Олимпијским играма у Паризу. То је било и једино постоље на које се 2024. попео, али и једина коцкица која је фалила да би се чула реченица са трибина:"Сад си узo' све Новаче".
И тако је 2024. и за она ситничава џангризала, који су Фередеру или Надалу, давали предност и говорили да Ђоковић нема олимпијско злато, Новак постао највећи. Без дилеме! Са поносом, као да нам је из рођене куће, читали смо вести како је иза себе оставио Карлоса Алкараса, Лоренца Музетија, Метјуа Ебдина, Рафала Надала, Доминика Кепфера и Стефаноса Циципаса. До злата је дошао без изгубљеног сета, као нико никада пре њега у мушкој конкуренцији, а уз Серену Вилијамс у женској. Али, као најстарији освајач олимпијског злата међу тенисерима икада. И тај је рекорд узео успут.
Србија је у 2024. била земља избора и то на локалу, а победу је, осим у неколико општина, изборила коалиција око Српске напредне странке. Догодило се и да је премијер лажне државе Аљбин Курти одлучио да протера динар из јужне српске покрајине и тако настави са намером да протера Србе. У Генералној скупштини Уједињених нација усвојена је Резолуција о Сребреници, али са само 84 гласа, што је тек 43 одсто земаља света. Србија је показала снажну дипломатску снагу указујући да је овај документ политички и нема искрену жељу да помири народе. Нажалост, 2024. памтићемо и по трагедији - 15 људи је изгубило живот у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Ово је, према избору РТ Балкан, пет кључних догађаја који су обележили прошлу годину.
За РТ Балкан, али и наше читаоце, гледаоце и све који подржавају право да се свачији глас чује, посебан је 27. децембар 2024. када је, поред портала који постоји две године, почела да ради и телевизија.
Како смо се у августу радовали уз успехе наших спортиста и смејали спектакуларној додели бронзане медаље српским кошаркашима, која је била заливена и "чашом и песмом", у новембру смо туговали.
Главна вест је био пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и погибија 15 људи. Двоје је тешко повређено и они се и даље опорављају. Уследила су хапшења осумњичених, међу којима је био и тадашњи министар саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић. Он је после штрајка глађу, пуштен из затвора. Претходно је поднео оставку, као и Томислав Момировић који се повукао са места министра унутрашње и спољне трговине, а био је на челу ресора саобраћаја у пертходном мандату. Уследили су протести опозиције, грађана, студената, блокаде факултета, а један од захтева је да се истраже детаљи трагедије.
Навикли су наши грађани да скоро сваке године гласају, па је тако било и 2024. Овога пута бирала се локална власт, укључујући Београд и Нови Сад.
Листа око Српске напредне странке остварила је убедљиве победе у великој већини места и формирала власт. Неизвесно је било у Нишу, где је на крају СНС из помоћ једног одборника који је ишао на изборе као мањински представник Руса, формирао власт. У Београду су изборе бојкотовале странке Драгана Ђиласа и Милоша Јовановића, ССП и Нови ДСС. У градски парламент је ушао "Крени промени" Сава Манојловића, а Бранимир Несторовић је са добрим резултатом свог покрета потврдио пробој на политичку сцену. СНС је изгубила само у Јагодини, Сурдулици и општинама где становништво чине мањине.
Немачка је још једном показала да нам је традиционални непријатељ. У Генералној скупштини Уједињених нација, заједно са Руандом поднела је Резолуцију о Сребреници у којој се опет, наравно, говори о наводном геноциду Србије. Документ је прошао на начин како не би ни у једном парламенту на свету. Бројали су се само гласови "за" и "против". Том логиком и да је гласало троје, а двоје било за. Али, Србија је показала велико дипломатско умеће. Уз све притиске Запада, на крају је "за" гласало само 84 земаља, 19 је било против, 68 уздржаних. Остатак, од укупно 193 чланице УН, није гласао. То значи да је свега 43 одсто света било "за", а чак је и у Сарајеву примећено да ствари нису ишле како је замишљено. Уз Београд је наравно, између осталих земаља, била Русија.
Премијер лажне државе Аљбин Курти наставио је са терором над Србима. Главна акција је била протеривање динара са намером на наметне евро. Србе је избацивао са радних места, незаконито их хапсио, српска роба и даље тешко иде на КиМ, а наш народ мора да пређе административну линију да би подигао новац у Поштанској штедионици или завршио бирократију у општинама. Наравно, Запад је Приштини као и до сада чувао леђа.
Србија је током 2024. године добила и кредитни рејтинг, што је, уз заставу изложбе Експо, која је уручена Београду, била главна економска вест године. Рејтинг значи да ће наша земља на међународном тржишту капитала моћи јефтиније да се задужује, јер је оцењена као "клијент" који може на време да измирује своје дугове. Настављени су сви инфраструктурни пројекти, а отворена је и нова деоница Моравског коридора. Годину за нама обележио је и одлазак Боре Чорбе.
Видећемо у каквом ће ритму бити 2025. Сви се надају лепим вестима. Можда је добар знак што годину почињемо са Новаком који ће опет, из Аустралије, у поход на титуле...