Србија и Балкан
Време терора: Тешка и претешка 2024. година за Србе на Косову и Метохији
Оно што су Срби на југу КиМ преживели одмах после одласка српских безбедносних снага, 1999. године и на почетку 2000-их, Срби на северу преживљавају ове 2024. која је на измаку
Хапшења, пљачке, напади, застрашивања, пуцњаве, скрнављење православних светиња и националних симбола Срба, каменовања, пребијања, суђења, пресуде, патње у затворима, нове оптужбе за наводне ратне злочине, стални притисци, страх... Празне апотеке, забрана динара, забрана српске робе у продавницама, затварање пошта, упади у зграде српских институција... Једном речју – терор.
Овако је, у најкраћем, изгледао живот Срба на Косову и Метохији у 2024. години која је на измаку. Исто као и 2023, 2022... Овде је, у ствари, из године у годину, бити Србин само теже, горе, неизвесније.
На списку етнички мотивисаних инцидената на Косову и Метохији 2024. године који педантно води Канцеларија за КиМ Владе Србије ове године, до 28. децембра су 124 таква догађаја. Годину раније било их је 179, 2022. године 150. Број напада се, на први поглед смањује, вероватно само зато што је број Срба на КиМ из године у годину све мањи.
И површан поглед на овај попис пун срамоте и непочинстава показује на шта се данас свео живот Срба на Косову и Метохији и како је живети и патити у гетима, оним мањим јужно од Ибра и оном великом у који је читав север за последњих пар година претворен.
Срби и на северу и на југу КиМ то, сада већ отворено, описују као живот под окупацијом. Север Косова није на крају 2024. исти као што је био на почетку године. Пописи из месеца у месец показују да притисак не попушта.
Тако је током септембра ове године забележено да је тзв. косовска полиција напала и претукла четворицу младића у центру северног дела Косовске Митровице, а да је приведен још један мушкарац који је камером снимао тортуру полиције над младићима. Пар дана касније у Истоку ухапшен је Томислав Пантић због наводних ратних злочина. Дејана Радића из Старог Грацког напали су, претукли и опљачкали младићи који су говорили албанским језиком.
Оскрнављено је црквиште у Међугори у Ибарском Колашину, мушкарац албанске националности блокирао је комбијем улаз у Основну школу "Вук Караџић" у Гњилану коју похађају српска и ромска деца.
Месец раније, Албанци су у Северној Митровици на шеталишту прекречили српску заставу, изгорела је кућа повратничке породице у селу Новаке код Призрена, каменован је стан Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковици. Оскрнављена је Бећирова црква на путу ка ски центру на Брезовици, приведен је Лука Златичанин из Гораждевца због певања песама, полиција је упала у више српских институција на Северу.
У јуну полиција је забранила Србима да обележе Спасовдан у храму Христа Спаса у Приштини, припадници РОСУ малтретирали су групу младића у Лепосавићу, уперили пушке у њих и прскали их сузавцем, полиција је упала у две српске школе у Лепосавићу.
Ухапшен је Срђан Лазовић из тог града због наводних ратних злочина, на Јарињу је заустављен аутобус пун српске деце а полиција је тражила да се уклони реч "Метохија" са списка и претила пријавама вођама пута.
Који дан раније, група младића каменовала је школу у селу Гојбуља код Вучитрна, у дворишту породице Ивице Ђузића у Могили постављена је ручна бомба. Албански градоначелник Лепосавића забранио је да се у граду на дан Светог Василија Острошког истакну српске заставе, на Јарињу је ухапшен Слободан Милетић из Звечана. У селу Накло код Пећи на зиду цркве која се обнавља исписане су поруке – "Алаху екбер" и на албанском језику – "уклоните цркву одавде, само муслимана има овде", као и "не желимо цркве, желимо џамије, ислам је права вера".
У априлу је на паркингу у Косовској Митровици група Албанаца претукла и опљачкала Петра Костића, а у Бошњачкој махали пребијена су двојица Срба. У селу Бубе код Зубиног Потока специјалци су пребили Владана Стевановића и претили му пиштољем, обијена је и опљачкана кућа Радивоја Јоксимовића у селу Радево код Липљана..
На дан њене крсне славе, Аранђеловдан, у Ђаковици је поново каменован стан Драгице Гашић, тројица верника из Црне Горе ухапшени су близу Високих Дечана због натписа на оквиру таблица "Косово је Србија".
Прекречен је мурал у Северној Митровици посвећен јунацима са Кошара: 30. новембра полицајци са дугим цевима упали су у кућу самохране мајке Милиције Михајловић у Звечану и претили да ће јој убити сина Марка.
На попису Канцеларије за КиМ је још много оваквих догађаја.
Сам Аљбин Курти пре који дан је на седници своје владе као највеће успехе у протеклој години, уз документовање "ратних злочина", повећање издатака за одбрану, забрану употребе српских возачких дозвола, посебно поменуо гашење српских институција на северу...
По Куртију, "већина грађана четири општине на северу доказује спремност за интеграцију која никада није изостала код грађана, али је континуирано ометана нелегалним структурама и од стране Београда".
"Многе од ових нелегалних структура су већ затворене јер су нелегалне. Тамо сада имамо потпуно другачију ситуацију", рекао је поред осталог Курти.
Оно што је за Куртија "другачија ситуација", за Србе на северу је – окупација. Тако је пре који дан портал Дукађини објавио да је на северу Косова распоређено више од 2.000 полицајаца, односно један полицајац на 15 до 20 Срба. То на терену значи патроле, дуге цеви под прозорима Срба, контроле, претресе, малтретирања, плашење деце.
Патроле са дугим цевима нису више само на главним путевима и главним раскрсницама него и по мањим насељима, око солитера, у парковима, шеталиште у Северној Митровици преплављено је полицијом. Слично је у Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку.
Срби на северу причају да је сваки излазак деце на улицу, на шеталишта, да се играју, за њих стрес. Јасно је да се сваки такав излазак на улицу може претовирити у инцидент. На шеталишту у Северној Митровици које је дању и ноћу препуно полиције, често су групе албанских младића које провоцирају српску децу.
Оно што су Срби на југу Косова преживели одмах после одласка српских безбедносних снага, 1999. године и на почетку 2000-их, Срби на северу преживљавају ове 2024. која је на измаку.
Резултат је да је на Косову и Метохији за послењих непуне четири године Куртијеве власти број Срба смањен за најмање 15 посто.
