У недељу, 29. децембра, у Хрватској ће бити одржан и трећи, последњи изборни циклус у овој години, када ће грађани са правом гласа на биралиштима одлучивати о новом председнику државе у наредних пет година.
Предстојећи председнички избори одржавају се у време између најрадоснијег хришћанског празника по Грегоријанском календару - Божића и дочека Нове 2025. године, али и у сенци трагичног догађаја који је Хрватску и регионалну јавност оставио без речи, када је младић стар 19 година у Основној школи Пречко убио седмогодишњег дечака, а више њих и учитељицу ранио оштрим предметом. Потом је покушао самоубиство, али га је полиција у томе спречила. Тврди се да је младић психички нестабилан, да је лечен у психијатријској болници у Загребу и да има више дијагноза.
Томе је претходио још један од у низу корупцијских скандала у Влади премијера Андреја Пленковића у оквиру којег је ухапшен министар здравља Вили Берош.
Пленковић је током своје владавине сменио готово 30 министара, од којих је Владу на лични захтев ради промене посла напустило само њих троје.
Грађани Хрватске се на дневном нивоу жале да живе лоше, да зарађују мало, да су инфлација и цене превисоке, а куповна моћ најнижа на скали ЕУ. Неки се сналазе тако што храну и дневне потрепштине довлаче из Трста, где су, тврде, цене много приступачније.
Пензионери су, такође, веома незадовољни висином својих примања, због чега су у више наврата протестовали на трговима захтевајући повећање пензионе основице за 60 одсто.
Последње истраживање Кробарометра је показало да чак 73 одсто испитаних сматра да Хрватска иде у погрешном правцу, 20 одсто верује да је земља на добром путу, док остали немају став о томе.
У таквој атмосфери биће одржани председнички избори у којима ће, на основу одлуке Државне изборне комисије (ДИП), учествовати осам кандидата на осмим по реду председничким изборима од стицања хрватске самосталности.
Уколико ниједан од кандидата не добије натполовичну већину од бирача који буду изашли на изборе, други изборни круг биће одржан 14 дана касније.
Према свим анкетама последњих недеља, актуелни председник Зоран Милановић главни је фаворит за још један мандат на Пантовчаку. Међу његовим најозбиљнијим изазивачима истиче се Драган Приморац, кандидат којег подржава ХДЗ и коалициони партнер те странке у власти Домовински покрет.
Следи независна кандидаткиња Марија Селак Распудић, бивши функционер Моста. Селак Распудић је политичар, филозоф и биоетичар.
Према оцени стручњака, изборна кампања је била неперспективна, а резултат веома известан.
Мандат актуелног председника Хрватске Зорана Милановића, некада лидера СДП и председника Владе Хрватске, углавном је обележило свако одсуство кохабитације и интензивни сукоб с премијером Андрејем Пленковићем о низу унутрашњих и спољнополитичких питања.
Неслагања су често пратиле и јавно изречене увреде, а нетрпељивост је не ретко прелазила границе уобичајене политичке борбе. Због изричитог противљења Милановића одласку хрватских војника у Украјину, Пленковић и његови сарадници су га оптуживали да је у "дилу" са руским председником Владимиром Путином.
И док је Милановић водио прилично мирну кампању под слоганом "Председника за председника", његов главни супарник Драган Приморац је, уз снажну подршку владајућег ХДЗ-а, водио агресивну кампању свакодневно прозивајући Милановића.