Од доласка Аљбина Куртија на чело привремених институција Срби на Косову и Метохији проживљавају терор - повећан је број напада на српски народ, а они најчешће остају нерасветљени и некажњени, казао је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон.
Све то део је, рекао је Гујон је у интервјуу "Политици", напора приштинских власти и Куртијевог екстремног покрета Самоопредељење да мобилишу своје бирачко тело пред предстојеће изборе и алтернатива неуспешној економској политици. Уместо конкретних решења за побољшање живота народа нуде политику екстремизма, национализма и мржње према српском народу.
У прилог томе, додаје, говори срамна и незаконита одлука да се представницима Српске листе забрани присуство на седници тзв. скупштине Косова, односно њихово карактерисање као терористичке и криминалне групе.
"Приближавање датума избора у јужној српској покрајини сваким даном подстиче Куртијев екстремистички режим да своју идеју о етнички чистом Космету спроведе до краја, а о условима живота у којима се тренутно налази српски народ на КиМ довољно говори чињеница да је у само претходне две године 14 одсто Срба напустило север Космета", навео је Гујон и додао да је од почетка године забележено 113 етнички мотивисаних напада на Србе.
Подсетио је и да је крајем октобра на енглеском језику објављена мапа физичких напада на Србе, те да је до тада забележен 81 физички напад на Србе у јужној покрајини, од чега су 45 напада починили Албанци цивили-екстремисти охрабрени запаљивом реториком која долази од стране власти у Приштини, а 36 напада учинили су припадници тзв. косовске полиције.
Гујон је напоменуо да све то код српског становништва улива неповерење у привремене институције да могу да им пруже адекватну заштиту, те из страха за сопствену безбедност напуштају своја огњишта. Упозорио је да је све интензивније јачање и наоружавање косовских безбедносних снага, албанске војне формације чије је само постојање по слову међународног права нелегално и апсолутно недопустиво.
"Иако међународна заједница и НАТО формално не подржавају трансформацију КБС у војну формацију, сведоци смо њиховог учешћа у мировним мисијама и војним вежбама. Њихово све веће присуство на северном делу Космета и приказивање силе пред српским становништвом ствара амбијент страха и несигурности који ремете животну свакодневицу народа", навео је Гујон.
Ћутање међународне заједнице, додаје, не представља изненађење, јер је управо највећи терор српско становништво на Косову и Метохији претрпело од стране Албанаца након окончања агресије на СРЈ и доласка међународних снага као гаранта мира и безбедности.
"Ипак сложена геополитичка ситуација у свету приморава нас да се ослањамо на представнике међународне заједнице, а крупне политичке промене којима данас сведочимо доносе нам наду да ће међународна заједница у будућности имати више слуха према апелима нашег државног руководства и да ће промена на терену бити видљива", рекао је Гујон.
Истакао је и да се слика коју међународна заједница има према Србији и српском народу постепено мења и подсетио да је лист "Фигаро" недавно признао да је агресија на нашу земљу била нелегална, а да кршење међународног права није започето у Украјини него бомбардовањем СРЈ без одобрења Савета безбедности УН.
Гујон сматра да саботажа на каналу Ибар-Лепенац, за коју је Курти одмах оптужио Београд, као и насиље којем сведочимо сваког дана на улицама широм Србије, сведоче о хибридном рату чија је мета наша земља. Додао је и да су бројни западни медији пренели лажне оптужбе о умешаности Београда у тај догађај, као и да је Канцеларија на чијем је челу одмах упутила саопштења на енглеском, француском, италијанском и другим језицима и потрудила се да до светске јавности дође реакција и деманти председника Србије Александра Вучића.
"Курти има јасан циљ да кроз медијску пропаганду и лажне оптужбе оправда окупацију севера Космета од стране својих нелегалних војних снага за шта има прећутну сагласност бројних важних субјеката међународне заједнице. Ти медијски напади за циљ имају и успоравање европског пута Србије, али и удар на председника Вучића на чије се самостално и слободарско држање не гледа благонаклоно у овом периоду трусних геополитичких дешавања", навео је Гујон.
Говорећи о положају Срба у БиХ, рекао је да они деле сличну судбину са својим сународницима на КиМ. Подсетио је и да у четири општине - Дрвар, Босанско Грахово, Босански Петровац и Гламоч живи већинско српско становништво, али да упркос томе након Дејтонског мировног споразума нису ушли у састав Републике Српске што је, како каже, људе оставило у тешком положају.
"Њихов положај је изузетно тежак, а судбина мученичка јер се суочавају са бројним административним проблемима, дискриминацијом и насиљем. Ипак, њихово храбро држање и опстанак у таквим условима показују да српски народ у себи поседује природну снагу и издржљивост за превазилажење свих притисака", закључио је Гујон.