Слободан Владушић у "Релативизацији": Власт се мења, али не и небрига о српском језику

Зашто основци и средњошколци у Србији имају најмање часова матерњег језика у Европи? Да ли је либерализам главни кривац за то или је позадина нешто друго? Зашто је образовање у Србији системски руинирано? Колико је друштво огрезло у корупцији? О свим овим темама новинарка Љиљана Смајловић разговарала је са писцем и редовним професором књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду Слободаном Владушићем.

То што је број часова матерњег језика у школама у Србији најмањи у Европи, сматра да није случајно, већ да је идеја либерализма - јак појединац, јака индивидуа, а слаба држава.

"Ако је идеја јак појединац, онда колектив треба да буде слаб. Да би колектив био слаб треба да укинете неку врсту колективног сећања, између осталог и у српској књижевности", рекао је Владушић у емисији "Релативизација" на РТ Балкан.

Додаје да је створена таква клима да је бавити сваким страним језиком исплативије него бавити се српским језиком.

"Студентима страних филологија државе чији језик студирају омогућавају одређене погодности- стипендије, које нашим студентима нису доступне. Неке заједнице или културе боре се против либералног императива - одржавају стандард националне културе, националног језика и националне књижевности. Код нас не постоји још увек свест о томе да то јесте битна ствар", нагласио је он.

Каже да је образовање у Србији систематски руинирано и да недостаје политичка воља да се о тим стварима брине. 

"Ако је либерализам нека врста стања свести где је колектив мање важан, мање битан онда се поставља питање шта може бити кочница или баријера за једну врсту свеопште корупцију. Идеја корупције полази од тога да човек брине само о себи и да не постоји идеја колектива која га омета. Ако сте колектив свели на низак ниво вредности, онда морамо бити спремни да живимо у високо коруптивном друштву. То мислим да нико не би желео", рекао је Владушић.

Подсећа да су у Србији од 5. октобра 2000. на овамо биле две различите власти, али да постоји нека врста консензуса да се ништа не мења по питању повећања броја часова српског језика.

"Сматрам да би било важно да се тим коначно позабавимо и да се та политичка воља у једном тренутку и појави", рекао је он.

Упитан да прокоментарише изјаву једног од студената из блокаде, да би све "могло да се претвори у проклету авлију", он каже да не разуме ту аналогију.

"Проклета авлија би могла да сугерише неки изоловани простор. То Србија још увек није. На медијском небу Србије постоје различите телевизије, које нису само српске. То говори да нисмо изоловани, већ да се налазимо у мрежи различитих утицаја, токова информација", рекао је он.

Говорећи о корупцији он каже да је она утицала чак и на језик и као пример навео глагол "испоштовати".

"Сам глагол 'испоштовати' произилази из дуга корупције. То је један системски проблем који захтева огромне промене. Могу некога да поштујем безинтересно, а 'испоштоваћу' подразумева да се правите да неког поштујете, да бисте том неком омогућили неку добит, очекујући да ће он вама да омогући неку добит. Када тако ствари посматрате то је онда дух корупције", појаснио је Владушић.

Наглашава да је корупција дубоко укорењена у друштву и да захтева огромне промене.

Говорећи о ангажованим интелектуалцима он се осврнуо на Борислава Пекића и његову дистинкцију ангажованости.

"Пекић је рекао да постоје два типа ангажованости. Један тип људи који се ангажује и за свој ангажман не ризикује баш ништа. Њихов ангажман не доноси никакав ризик по њихову каријеру, њихов живот. Они се ангажују без икакве цене. Постоји друга група људи који својим ангажманом ризикују много, чак много више него што вреди оно за шта се ангажују. Пекић онда поентира 'моје симпатије су на страни ових других'. Када кажемо ангажман ми не правимо дистинкцију између ове две страви, а то је кључна ствар", навео је он.

Коментаришући паролу студената (који блокирају факултете) "Београд је опет свет", што је код појединаца изазвало бес јер су то протумачили као неку врсту колонијалног менталитета, Владушић се осврнуо се поново на Пекића и његову изјаву да је простор Балкана изнедрио три велике империје, док је западни свет једва једну.

"Балкан је изнедрио Старогрчку, Византијску и Отоманску империју. Када ствари тако посматрате овај простор где смо ми је био центар света. Пекић није имао осећај инфериорности, да живи на периферији Европе и света ако живи у Београду", рекао је он.

Навео је да је за сваку политику важна перспектива и да је он посматра из перспективе вредности. каже да тако заузима политички став.

"То значи да ми је стало до националног идентитета, суверенизма, социјалне правде, мислим да су те ствари потпуно повезане. Не можете очекивати да у једној држави постоји социјална правда ако је та држава неслободна, уколико је та држава колонијална. Да би нека држава била слободна мора да има развијену суверенистичку свест, да људи желе да буду слободни и да сами одлучују како ће да уреде сопствену државу. Увек размишљам у којој мери се ове вредности могу остварити у будућности и према тој процени покушавам да заузмем политички став", навео је Владушић.