Србија и Балкан
Како је "Виа Карпатија", тобоже, обесмислила српске ауто-путеве?
Кампања на друштвеним мрежама пласира полуистине и неистине ради политичке
мобилизације јавног мњења. Најновија је покренута уочи Нове године и за циљ има да
нову српску путну инфраструктуру прикаже као потпуни "промашај"
Друштвеним мрежама ових дана кружи више провизорних мапа путног правца "Виа Карпатија" који, коначно, ове године треба да профункционише, после више од две деценије помпезних најава из Европске уније. "Виа Карпатија" је систем новоизграђених ауто-путева и модернизованих саобраћајница које повезују Солун и Констанцу са лукама у Пољској и Литванији.
Европска унија је због ескалације сукоба у Украјини пожурила да комплетира овај дугонајављивани систем путних праваца, чију окосницу представља европски коридор Е-79 који почиње у Мишколцу у Мађарској, а завршава се у Солуну. Разлог томе треба тражити у променама на тржишту пољопривредних производа у Украјини који имају глобални утицај, нарочито променама на тржишту пшенице, али и у покушају Европске уније да на свом истоку парира ономе што Кина тамошњим државама може да понуди.
Ништа без дневне политике
Завршетак овог обједињеног путног система, који се пружа дуж источних граница Србије и са чијом се изградњом Европска унија знатно намучила, у Србији је искоришћен као повод за читаву политичку кампању против власти, уместо да нови и путни систем буде препознат као прилика за сарадњу са суседима и њено ширење.
Прозападне политичке снаге које, извесно, стоје иза поменуте кампање поведене на друштвеним мрежама, а које би, колико одмах, увеле санкције Русији и тиме се, аутоматски, одрекле наплате транзита гаса кроз Србију ка Мађарској, напрасно су, судећи према објавама у вези са "Виа Карпатијом", постале забринуте за промет на српским ауто-путевима, закључивши у истим објавама да их је Србија узалуд градила, јер ће сада ти ауто-путеви, тобоже, остати празни, а грађани ће да отплаћују кредите подигнуте за те "узалуд" изграђене ауто-путеве.
Ништа без глупости
Ова кампања, чије делове преносимо, сведочи о потреби да се у Србији негује и по друштвеним мрежама обилно "залива" поданичка свест која домаћу путну и железничку инфраструктуру, са свим оправданим и неоправданим примедбама које смо могли да чујемо у вези са њеном изградњом, доживљава на нивоу онога што се у прошлости називало обавезом подвоза, односно обавезом домородаца да странцима, званичницима или војним трупама, које су махом биле окупационе, обезбеде комплетну услугу превоза и транспорта.
Колегиница која у свему, и притом врло страсно, деценијама подржава све могуће протесте поделила је, међу многима, једну од бројних објава о "Виа Карпатији", а када сам јој предочио да је, очигледно, посреди кампања које не исказује суштину, већ чињенице емотивно наводи на дневнополитичку воденицу, одговорила ми је да и ја "одлично знам да Србија није способна да функционише и да он њој неко мора да води рачуна", по њој, идеално, Европска унија.
То је суштина ове, али и свих других неформалних кампања по друштвеним мрежама, поведених да нас убеде да, као нација, не вредимо ни пет пара, пардон, центи, те да нисмо ништа више од геополитичких кметова који уопште не треба да имају савремене саобраћајнице, осим када то господари региона не одреде за властите, а не наше потребе.
Слична ствар, само са друге стране, нека и то буде поменуто, поведена је протеклих година од људи који су, такође по друштвеним мрежама, тврдили да је ауто-пут Ниш – Мердаре део тајног НАТО пројекта, а не смислено повезивање са јужном покрајином.
Ништа без незнања, оно је моћ
Када људи склони емоцијама, а не објективним околностима, на друштвеној мрежи објаве или пренесу да су наши ауто-путеви узалуд грађени, јер је Европска унија довршила суседни коридор, из чега директно следи да треба понизно да се вратимо каљузи и таљигама, они исказују и рајетинско неповерење у себе и властите могућности, да због себе, а не другог, приуште пристојан и ефикасан саобраћај.
При свему томе, они демонстрирају и велико незнање. Окончање изградње путне мреже "Виа Карпатија" у ствари је сјајна вест за Србију, осим уколико, као што је поменуто, формат наше нације не разумемо у оквиру регионалне неоколонијалне услуге, односно као једнојезичку групу вазда на услузи Европској унији, односно Колективном западу, а која је у овом случају ту тек да обезбеди странцима несметан пролаз и превоз, такорећи поменути подвоз, кроз Моравску долину.
То тако не види чак ни Европска унија. То је резон њених корисних идиота. Али, пођимо од неспорних чињеница.
Вест је у ствари врло добра
Нови царински услови дуж "Виа Карпатије" знатно ће у прво време, због уклањања формалних баријера, олакшати међународни промет из прибалтичких земаља и Пољске ка југу и истоку Балкана.
То донекле неће ићи на руку нашим шпедитерима и државним приходима од путарине, али не у обиму који поменутом кампањом покушавају да нам прикажу.
Наши кључни трговински партнери у Европској унији су Немачке и Италија, сутра Француска, а не Летонија и Литванија.
Са друге стране, број превезених путника у Србији, у првих шест месеци 2024. године, у односу на исти период претходне године, већи је за 5,2 одсто, при чему је, према овим најновијим подацима "Путева Србије", превоз путника у унутрашњем саобраћају повећан за 4,4, а у међународном саобраћају за 12,7 одсто.
Раст су у Србији забележили сви видови превоза: у ваздушном саобраћају дошло је до раста од 11, док је превоз у друмском саобраћају већи за 2,9 одсто. Превоз путника у железничком саобраћају повећан је за 19,7 одсто, али овај резултат због ниске основице није импресиван како на први поглед изгледа, али је свакако значајан.
Количина робе превезене у првом полугодишту 2024. године, у поређењу са истим периодом претходне године, већа је за три одсто. Ваздушни и друмски саобраћај забележили су раст у количини превезене робе, док су саобраћај унутрашњим пловним путевима, цевоводни и железнички саобраћај забележили пад.
Ове околности и те како сугеришу да простора за развој српске путне и железничке инфраструктуре има и да од пројекта властитог развоја не треба да одустанемо само због тога што је Европска унија, после читаве две деценије натезања и обећања, што би у домаћим околностима било попљувано, коначно успела да изгради и обједини "Ви Карпатију".
Коридори су успостављени пре пола века, а не да "доакају" Вучићу
Осим тога, европски путни правци и паневропски коридори успостављени су знатно пре разбијања Југославије и ескалације сукоба у Украјини.
Колико аутор ових редова зна, европски путни коридори ознаке су добили у години његовог рођења, дакле 1975. године, када је ознаку Е-75 добио и главни европски коридор који пролази
кроз нашу земљу.
Коридор Е-75 почиње на самом северу Норвешке, а завршава се на самом југу Грчке. Европски транспортни коридори дефинисани су додатно средином деведесетих година усвајањем Транспортне политике Европске уније. Тако је и са европским коридором Е-79 на који је "Виа Карпатија" накалемљена.
Како ствари заиста стоје?
Кључно питање, дакле, јесте да ли ми себе видимо као пружаоце "подвоза" Европској унији или Србију видимо као део модерне европске саобраћајне мреже?
Из кампање коју предочавамо произилази да "европске снаге" у Србији у суштини уопште нису европске, већ провинцијално-навијачке у "корист" Европске уније и да ни мало не верују у потенцијале властите, већ искључиво туђих нација.
Пример онлајн кампање у вези са "Виа Карпатијом" то неславно сведочи. Констанца, која због рата у Украјини постаје све значајнија европска лука, налази се у пријатељској земљи. Каква год да је, Европска унија планира да успостави мрежу пруга названу "Rail2Sea", која би требало да повеже управо Констанцу са Гдањском у Пољској.
Зар није прворазредни интерес Србије, назовимо га и европским, да што пре своју сада већ солидно развијену путну и у перспективи савремену железничку мрежу од Суботице до иза Ниша повеже бочним правцима са "Виа Карпатијом" и пројектом "Rail2Sea", чиме дугорочно, саобраћајно и економски, постаје ближа истоку Европе и самој Русији.
Осим уколико неко заиста верује да дуж руске границе, једном заувек, треба подићи непролазни европски зид, односно да је тако нешто уопште могуће?
Прилике које нам отвара "Виа Карпатија" односе се и пловни пут Дунавом, а тиме и Савом, али нам отварају и бољу повезаност са увек прилично важном Пољском и прибалтичким земљама.
Тренутни "Шенгеном" није еврофанатички идол пред којим, ничице, треба да попадамо и скрушено се вратимо буковом труду, кремену и кресиву, чекајући да у тромом и инертном Бриселу одлуче шта ће са нама?
Фејсбук геополитика у сржи српске политичке свести
Судећи према Фејсбук геополитици и истинама које не сежу даље од дубине тастатуре, Немци ће убудуће на југоисток путовати не оријентишући се према коначном циљу, већ искључиво да би заобишли Србију.
Колико само у тој бесмислици има идеје аутоизолационизма, за шта беспоговорне присталице европских и НАТО интеграција, у ствари, увек оптужују мејнстрим властите нације.
Наши ауто-путеви и пруге су ту да ми можемо брзо и безбедно да стигнемо некуд, а не да бисмо живели само од путарина, што такође сведочи о једном провинцијалном поимању сопствене и по дефиницији импотентне улоге у свету и слике коју српска грађанистичка провинција негује о свету.
Нико завичајцима из Суботице и осталих градова са севера Србије не може да забрани, ни да замери, што путујући у Републику Српску одакле су се доселили "хватају пречицу" преко Осијека, ауто-путем "Славоника".
Човек би помислио да је то парче европског коридора Е-73 смртна пресуда за правац Суботица – Нови Сад, а ипак није.
То је питање самог живота и наше способности да будемо конкурентни и прилагодљиви, а не сервилни.
Пре 12 година били смо озлојеђени што је Хрватска (концесијама) градила знатно више ауто-путева од нас. Тражили смо наглас да се то промени.
Када смо почели да градимо више ауто-путева и пруга него што их гради Хрватска, то више "није" имало смисла, јер је управо завршена "Виа Карпатија".
Када граничне формалности на нашим прелазима једног дана буду укинуте или сведене на заиста поједностављену и притом ефикалсну процедуру, ових провинцијалних заблуда о себи у свету сећаћемо се, уколико нас уопште буде, као лањског снега и то је једино што у датим околностима, заправо, охрабрује.
Све остало је дневнополитичка српска провинција која увек говори о променама, али у њихову дубину не залази дубље од слова на својој тастатури.
